А живот пролази неумитно – Дивна Лулић Јовчић

 

 

А ЖИВОТ ПРОЛАЗИ НЕУМИТНО

 

 Заплетемо се у срца хтењима,

 у поверењима и неповерењима,

 трошимо снагу немилице

 не би ли спознали право лице

 оног у ког смо до јуче се клели,

 а сада се у сумњама сплели

 Па нам све изгледа обично, ситно…

 А живот пролази неумитно…

 

 И џабе нам све недоумице,

 и крупне ствари, па и ситнице,

 и ко је у криву, и ко је у праву,

 када све иде ка забораву.

 Како може да се преброди

 то што се на равнодушност своди

 све што је некада било битно?

 А живот пролази неумитно…

 

 Чекања дуга су ме заморила

 и да се не бих у чемер претворила,

 хоћу да волим, јер таква трајем,

 да добијам барем колико дајем,

 и да се смејем грленим смехом,

 да одзвања свемир његовим ехом!

 Све што ме усправља желим под хитно,

 јер живот пролази неумитно!

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>