Bake i unučad – Elvira Petrekanić

 

 

BAKE  I  UNUČAD

 

ONOMAD,  ČEKAJUĆI  AUTOBUS  NA  STANICI,  ČULA  SAM  SLEDEĆI

SIMPATIČNI  RAZGOVOR  IZMEĐU  DVE  BAKICE.  JEDNA  JE  GOVORILA

BUNJEVAČKIM  NAREČJEM  A  DRUGA,  KAO  MAĐARICA,  POKUŠAVALA

JE  NA  SRPSKOM  INTERPRETIRATI  SVOJE  MISLI.

ZVUČALO  JE  OTPRILIKE  OVAKO:

 

JEEEEE…..VIDI!  FALJEN  ISUS  SNAŠ  JULIŠKA!  STO  GODINA  VAS  NISAM VIDLA!  širokim  osmehom,  vidno  obradovana  prilazi  poznanici,  koja  je natovarena

sa  voćem  i  povrćem.

NÉZD  CSAK!  AMMEN  UVEK  SNAŠ  LOZIKA. I  ona  prilazi  i  nespretno  je  zagrli.

AVI?  VIDIM  SA  PECE? Pogleda  u  Juliškine  korpe.

JESTE.  NAKUPOVO  SAM  MALO  ZELENAŠ  I  VOĆU.  ZNATE  KAKO  JE  SVE  SKUPO  U……………MALO  NISAM  COVO.  AL  MORAM  KUPIT  ZBOG  UNUK.  ZNATE?  MOJ  ĆERKA  KAŽE,  MORA  SVE  BITI  NAGYON  FRISS. Objašnjava  Juliška  i  usput  popipava  ono  što  je  kupila.

A  JA,  ETO,  BILA  SAM  U  TOJ  NIKOJ   „ROBNOJ  KUĆI“  ZNATE…..  ONAJ  ŠTO  GA  ZOVEDU  „KATICA“.  KAŽEDU  ČELJAD,  TAMO  JE  SVE  EPTINIJE.  PA  KAŽEM,  DA  VIDIM  I  JA  TO  ČUDO.  KAD  TAMO!!….DA  VAM  NE  KAŽEM……  MA  LAŽEDU!!!!! – govori  Lozika  dosta  glasno i kako  teče  razgovor,  sve  je  žešća.   OMA  MI  SE  DIGO  ŠEĆER……….SAMO  NE  ZNAM  OD  ČEG    SE  DIGLA  KAFA,  PA  MESO,  ULJE….BRAŠNO …. DA  VAM  I  NE  REĐAM.  ZNATE  VI  I  SAMI.  A DA  SE  JA  VRATIM  OTKALEG  SAM  I  ODLUTALA.  TAKA  SAM  BILA  ZDRAVO  BISNA  ŠTO  JE  SVE  TAKO  SKUPO…..  PA  SAM  VAJD  ŠTOGOD  I  OPCOVALA.  SAMO  ZNAM,  DA  MI  JE  KOGOD  KAZO,  DA  SAM  VIŠĆURA!!

PREPOZNO  VAS? – iznenadi  se  Juliška.  A  Lozika  je  ošine  pogledom  pa  će:

NEMOJTE  ME  I  VI  IDITI!  JEVO,  I  AVTOBUS  MI  OČO  PRID  NOSOM.  SAD  ĆU  SE  BORME  I  NAČEKAT!   PROVELA  SAM  VRIME  ODE  U  VAROŠI  KOGOD  UTRAVALO!

NEM  BAJ !!! BAR  ĆEMO  ISPRIPOVEDAT  SEBE.-  vidno  obradovana  reaguje  Juliška.  

DOBRO  KAŽTE. –  prihvata  odmah  i  Lozika.  PA  KAKO  STE  VI?  KAKO  VAŠI?  KAKO  VAM  JE  MALA  UNUKICA?  KALIKO  JE  NJOJ  SAD  VRIMENA?-  izusti  sve  odjednom.

PA  KAO  I  VAŠA  UNUK.  DVA  GODINA.  JAJ,  ÉGYEM  MÉG  A  SZÍVIT….TOLIKO  JE  SLADAK,  DA  TO  NEMOGUĆE  KAZAT. –  govori  ona  s  osmehom  na  licu.  KAZAO  SAM  JA  MOJIMA.  ŠTA  ČEKADU?  TREBA  VEĆ  BAR  JOŠ  JEDAN.  MALI  JE   MENTALITET,  NE?  NE?!- govori  ona  sva  važna

misleći  da  je  rekla  nešto  veoma  dobro.

ŠTA  JE  MALI?! – reče  Lozika  piskutavim  glasom.  KAKE  VEZE  IMA  MENTALITET  S  DICOM? – izbeči  se  ne  razumeći.

 

 

JAJ  DE  HÜJE  VAGYOK….. reče  Juliška  zbunjeno –   NATALITET,  SAM  HTEO  KAZAT,  NE  MENTALITET.- usput  se  i  nasmeje.  A  Lozika  je  odmeri  omalovažećim  pogledom  pa  nastavlja:

KAKO  SE  ONO  I  ZOVE  VAŠA  UNUKA?

DANAJELA!- reče  Juliška  sva  važna.

A  NAŠ  JE  DANAMIR!  SRCE  MOJE.  PUNA  SU  MU  USTA  ZUBIVI!  SVE  VEĆ  IDE!   Prenemaže  se  Lozika.

A  NAŠ  BOME,  UVATI  BATAK  U  RUKA  PA  TAKO  GRIZE!- hvali  se  Juliška.

DA  VIDITE  NAŠEG  KAKO  VEĆ  IĐE  NOŽICAMA!  SVE  ŠEVELJA!!

DANAJELA  VEĆ  I  TRČI! – 

A…..  NAŠ  BOME,  KAD  ČUJE  ONU  GOLOGUZU   PIVALJKU….TAKO  ZAPIVAVA  I  POCUPKUJE  NOŽICAMA!

Juliška  vidno  razmišlja  čime  bi  mogla  parirati  pa  kada  se  seti  sva  se  ozari:

OVAJ……  A  MOJI  ZNATE,  IMA  KLAVIR  KOD  KUĆE.  PA  KAD  NAŠ  MALA  SEDNE  ZA  KLAVIR  I  PRSTOVIMA  KUCKA  ONO : – “BOCI  BOCI  TARKA…”peva  melodiju  dečije  pesmice. Lozika  je  sva  preneražena.

SA  DVI  GODINE!!!!????

JESTE!  VI  NE  VERUJEŠ?  MOJ  UNUKA  VUNDERKINDER!!!! Govori  Juliška  pobedonosno. A  Lozika  izvali  nazalnim glasom i s  nevericom:

ŠTA  JE  VAŠ  UNUK?!

VUNDERKINDER!!! Govori  joj  sva  važna 

VI  NI  NE  ZNATE  ŠTA  JE  VUNDERKINDER!!!!! – pogleda  Loziku  dignutog  nosa  i  obrva.

 BOOOŽE,  TAKO  SE  PRAVITE  VAŽNI  KOGOD  KAKI  HAĐMEŠTER!  – govori  joj  sada  već  pomalo  ljuta  Lozika,  ali  I  ona  kaže  nešto  čime  će  parirati:

A…..MOJ  UNUK  BORME  VEĆ  I  RECITUJE!!!!  I  TO  NE  MAKAR  ŠTA,  NEGO  PISME  OD  MIKE  ANTIĆA!!!    govori  brzo  I  gleda  u  Julišku,  da  li  je  poverovala.

AMOJA…….ZNA  VEĆ  I  SVE  SLOVO!!

Iz  Lozike  sada  već  izvali  bes:

IĐTE  VI  U  PERŠIN!!!!

ZAŠTO?…..  KAŽEM  JA  VAMA.  MOJ  JOŠ  I  PIŠE!  TAKO  LEPO  SLOVO,  HOGY  CSAK  NA!!!! govori  Juliška  pobedonosno.

SAD  STE  VEĆ  ZDRAVO  PRITIRALI!!!! – viče  Lozika.  DA  VAM  SLUČAJNO  NE  KAKA  I  ZLATA?!!!

Juliška  malo  zastane  razmišljajući.

SLUŠAJTE…..  TO  JOŠ  NISAM  NI  GLEDO!  AL  DOBRO  ŠTO  KAŽETE.  MORAĆU  VIDITI!    reče  zahvalno.  Lozika  je  posmatra  spuštenih  usana  s omalovažavanjem  I  govori  sada  već  više  sebi  nego  njoj:

VI  STE  KANDAR  TRIRED  STALI  URED,  KAD  SU  PAMETI  DILILI!  AL  DOK  STE  STIGLI  NA  RED  PAMETI  JE  NESTAJALO!!!!….  A  ŠTA  SE  JA  I  SEKIRAM?!  JEVO  IĐE  MI  I  AVTOBUS!……..  VAKO  DOSADNU  ŽENU  BOG  NIJE  VIDIJO!!  AJD  ZBOGOM!!!

JA  DOSADAN!!???  – tu  se  naljuti  i  Juliška  i  nezadržavajući  se  viče  na  Loziku : TO MI  JOŠ  NIKO  NIJE  KAZO!!!!  NEGO  VAMA  JE  KRIVO  DA  VAŠA  UNUK  NIJE  PAMETNA  KO  NAŠA!!!!  ŠAŠAVI  JEDAN!  ZBOGOM!!!!!

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: