Балканско – Љубица В. Михајило

*

БАЛКАНСКО

 

Волим балканско

име своје и твоје

и како ваздух и вода миришу,

а баке и ђедови, нека се и даље

палцем потпишу,

и прт у снегу и трави

ливаду у цвату и покошену

непрегажену.

 

Сваку дрвену ил камену  кућу

волим

баш ту балканску

малу ал топлу,

вериге над огњиштем,

па макар и празне

и миришљаве ђаконије

што у башти расту разне.

 

Баш волим то наше

балканско

опоро и врело

и свакиизвор воде,

и сваки сноп сена

који се набија на колац,

и врући лонац пасуља,

питу зељаницу

топлу варенику и кајмак

суву печеницу,

слатко и мед ил коцку шећера.

 

Волим, о како волим то наше

балканско

кад мушке руке

дохвате женско тело,

а оно, све као не би хтело

у коло да се ухвати.

 

Волим и славе

балканске

кад се славе,

и кољиво и мирис свећа

погаче и вина

и бадњак кад се у шуми сече.

Тек Ускрс и шарена јаја,

па Врбице и зборове

 

Па нека у кола запрежу

и даље волове,

по ливадама белих оваца

младих јагањаца,

краве нека мучу и млека дају

пси нека лају.

 

Заиста волим све долове,

планине и котлине,

дрвореде и шипражје

реке, језера, море и понорнице

све мушко и женско што се креће

све што на Балкан мирише

срце ми је пуно.

 

Волим све то

ја, жена балканска

мајка славенска,

душа панонска!

 

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>