Бисерни ход росе – Михајло Голубовић

 

БИСЕРНИ ХОД РОСЕ 

 

Када роса проспе бисер свој по трави

И кад лахор прође кроз мук од тишиие

Тада чула крену да бриде у глави

У лепоти трена која брзо мине

 

Време носи бреме много већих збиља

Радознало питам где је то што траје

Од нежности чедне до времешног миља

Кад капи од росе сад више не сјаје

 

Године послагах сам у своје сени

И неко ми вољен у срцу још лежи

Дани моји плове једној истој жени

Док осећај лепи из руку ми бежи

 

Без чврстих је нога много тог пало

И твоје су друштво у кораку твоме

Кад уморне клону одмори их мало

Од путева дугих сад су ево троме

                                                 * 

                                                                                                                                                                                                                              

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>