Бол – Сретен Станчевић

БОЛ

Бесциљне,празне, мисли ми беже

дисање кида, ко жилет реже

бол непрестални све више дивља

свака секунда дуга ко миља.

Лудачка бол, неће да стане

проклињем дуге ноћи и дане

помоћи нема, бол да се стиша

сваког је трена агонија виша.

Несвесно стање прекратко траје

буђење страшну поруку шаље

пакао да ли од овог је гори

колико ће дуго бол да ме мори.

Болесни део нек откину, секу

издржати како несносну јеку

у глави пуца, болови вриште

патња и туга душу ми тиште.

Жив или мртав, мени свеједно

туга,очајање, осећање бедно

немоћи вапај дал ико слуша

кад тело боли, боли и душа.

Молитва Богу једина нада

само да чује мене Он сада

снаге за борбу тело ми тражи

Боже помози, душу оснажи.

Издржо не бих без Тебе Боже

само са Тобом све поднет се може

мије ми душу благодат Твоја

захвална вечно је душа моја.

(Сретен Станчевић)

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>