Bolno sećanje – Miomira Marković

BOLNO SEĆANJE

 

Jednom si krenuo, drugom stranom puta,

I nestao negde na obronku bola,

Ledena tišina dušu mi proguta,

A moj život, tad se rascepi na pola.

 

Naš dom, tad prestade biti moja kuća,

Taj prostor za mene, posta centar bola.

Mojoj dečijoj duši, ponestade snage,

Da vuče i dalje ta slomljena kola.

 

Skamenjena duša, prepuna sećanja,

Sada sniva dane, proživljene sreće.

Želeći da svetlom, popuni prazninu,

Dok drhtava ruka, pridržava cveće.

 

Zamagljeno oko, prekrila je suza,

Obrazi mi bride, drhtajima bola.

Sada kada ploviš, oblakom sećanja,

Nek otplove s tobom, sva sećanja bolna..

  

Želim da mi dušu, popuni toplina,

Radosno detinjstvo i poljupci sreće..

Srećan ti put oče, ja ti sve opraštam,

I mesto poljupca, darujem ti cveće..

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

14total visits,2visits today

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: