БУМБАРКО
Млади бумбарко је крено’ у свет,
да потржи нектар, ил’ какав цвет,
ал судба му била да угледа прво,
једно велико крушкино дрво.
Мирис опојан зрелога воћа
и боја златна те крушке зреле,
бумбарка то је привукло јако
да одма’ ка крушки наивно крене.
Сигуран у себе, без трунке сумње,
сласно сок крушкин поче да пије,
а проврла крушка акохола пуна
бумбарка наивног одмах опије.
Кад је пошо’ кући полетет’ је хтео,
ал није мого’ због навигације тешке,
полетети опет, бумбарко није смео,
па кренути кући моро је пешке.
Страшан је пут за Бумбарка то био,
јер требо је паукове мреже обићи,
велике мраве и опасне птице,
и пре мрака у топли дом свој стићи.
Уморан од пута, у сумрак кући стиже,
решен да ипак татин савет послуша,
да ипак заврши бумбарску школу,
па тек онда у свету да се окуша!
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply