БУУУУУ ПЕСМА
Да ли моралне или економске,
Свеједно, мени је доста кризе!
Кад се то свет у куче претворио
Што хоће само да нас угризе?!
Где су дружења, љубав и снови?
Где неста слика прелепог света?
Затворисмо се сами у себе,
И као да свако свакоме смета!
И стално неки страхови нови,
И стално нова правила строга!
Људи, мени је стварно доста
И Караконџула и Баба Рога¬!
Одједном су само испливале
Особе неке лоше и таште,
За све што су нам уништили
Заиста не треба превише маште!
И док нам причају о слободи,
Успут нас деле на „ваше“ и „наше“,
И као да смишљају страхове нове
Којим ће опет све да нас плаше!
Оно што видимо и ми добро
Можда до знања нисмо им дали,
Јер ако мисле да сисамо весла
Ал` нисмо и чамац прогутали!
Прво те стегну: Цркни и ради!
А после атак: Све то потроши!
Од свих тих стресова и притисака
Здравље нам се рапидно троши!
Па и на кућу атак ми врше!
Промоције, анкете, памфлети!
Где год се окренеш, приватности немаш,
Свугде ти нека продаја прети!
За оно се мало хуманих људи,
Национални парк треба дићи,
Због угрожености ове врсте,
Други им не би смели ни прићи!
И добро би требали размислити
Како да деци пружимо спас.
Зашто смо љути на њихове грешке?
Научили су све то од нас!
Ма џабе ми било све ове приче,
Све мртво је слово на папиру.
Остаје жеља за којом стремим:
Да одживуцкам свој живот на миру!
Leave a Reply