ДО ОЛТАРА…
Никола у срцу моме
плете неке чудне нити…
Већ их има преко тоне,
целу ће ме преплавити.
Наша љубав буја, цвета…
Од пролећа, преко лета…
Нигде нема такве баште
колк’о год да раде маште!
Лете речи преко чета,
место тачке ставља смешка!
Ни мало ми баш не смета
та намерна, слатка грешка!
Завиде нам сви од реда.
Тања, Рашо, Мила, Чеда,…
Баш ме брига, ко још мари?
Зар да завист срећу квари?!
Важно да се срца слажу,
јер се тако љубав ствара.
Чак и звезде мени кажу
да ћу с Ниџом до олтара!
Сузана Кривокапић
Leave a Reply