Egy új nyár kezdete-Ново лето – Елвира Петреканић

EGY ÚJ NYÁR KEZDETE….

A fogatlan, vén éjfél
Vaksi szeme mellett,
Nesztelenül,
A nyár megérkezett.
Ágyamba bújt,
Homlokon csókolt
és átkarolt.
Vidáman ébredtem,
S a gyógyitó meleget élveztem.
Verőfényben kinyújtóztak
Velem együtt a fák.
Jázminok, rózsák,
Harmatot ittak,
S megrészegülve
Ontották illatukat.
Elsuhanó bárányfelhők
Szippantottak az illatorgiába,
S vitték, messze, messze,
Ahol csókban kapcsolódik össze
A föld s az ég kékje.
Hát ime, ismét megéltem,
 A nyár megérkezett….. 

НОВО ЛЕТО

Поред полуслепе, крезубе поноћи
Нечујно је стигло лето.
Увукло ми се у кревет,
Пољубило у чело
И загрлило.
Будила сам се чила
Уживајући у лековитост
Овог новог лета.
Природа и ја
Слатко смо се протезали
На сунчевим зрацима.
Јасмин и руже су процвали
Па су росу пили,
И тако опијени
Ширили мирисе.
Облачићи пролетели
И упијали опојност,
И носили – носили далеко,
Где се спаја у пољубац
земља и небо плаво…..
Ево, опет сам доживела
Ново лето!