ГДЕ САМ САДА
Већ одавно нисам
Што сам себи био
Ни осмеха оног
Негде се је скрио
Тешко му је било
Бити где се бива
Тек је детаљ приче
А судбина сива
Из пера се мога
Тешко буде речи
Испод модрог неба
Нису хтеле тећи
Током којим желим
Да топле ми теку
Нешто им се збило
Нису могле да прегазе реку
Шта чекам од дана
Који донет неће
Нити кап весеља
Нити кап од среће
Пресушио разум није
Чуди неке ево чудно тиште
Чеканога нема
Нема оног, кога срце иште
Ево мени раног јутра
Јутра које ми још свиће
Не гајим у њему наду
Да ће дани на лепше да личе
Годишње се доба пето
Увило у мени
Ако ме још негде има
Тренутак тај вечни
Молим те покрени
Leave a Reply