2. HONNAN JÖTTEM?
Honnan jöttem? Ahol telente
A falut térdig érő hó lepte.
Ahol az utcák lejtőin, a hidegtöl
Kipirul arcú és kezű, kacagó gyerekek
Suhantak a havon,
Egy-egy ritkán látható szánon.
Ahol tavasszal rendre meszelték
A házak elejét,
Sárgafölddel mázolták a
Döngölt padló felületét.
Szellöztetni hordták a napra
A téli gúnyát.
Ahol, ha kiöntött a
Falut kettészelő patak,
Sikongva csonakáztunk
Fateknőben mi, gyerekek.
Ahol libapásztorként, nyaranta
Olvastam az első, izgalmas regényt,
Szájtátva.
Ahol hanyattfekve az illatos fűben,
Hunyorogva az égre,
Gyönyörü meséket képzeltem
S láttam a felhőkbe.
Ahol valaha az esti égbolton
Még tisztán láttuk a csillagokat.
Ahol minden ember,
Ismert vagy ismeretlen
Egymásra köszönt.
Ahol ősszel még gyülekeztek
A megnyúlt villanydrótokon a fecskék
S bucsúdalukat vidáman csivitelték.
Hát, innen származom.
S a velemszületett kóddal,
Életemen át hordom
Magamba zárva örökre
Izgalmas gyermekkorom.
2. ОДАКЛЕ ПОТИЧЕМ?
Одакле ја долазим,
Некада је снег падао
До колена.
А деца су се санкала
По стрмим улицама
Румених образа
Од хладноће и смеха.
Сваког пролећа
Куће су кречили,
Утабане, земљане подове
Жутом земљом мазали,
На сунце одећу износили.
Лети се поточић,
-који је село преполовио-
Редовно изливао.
А ми, кикотава деца
Пловили дрвеним коритима.
Тамо сам, гуске чувајући
Читала први узбудљиви роман, зинута.
Лежала по мирисној трави
И жмиркајући у небо
Из контуре облака,
Маштајући, бајке стварала.
Тамо су се ноћу
Још увек звезде јасно виделе.
Људи су се редом поздрављали
-одајући поштовање –
Без обзира да ли су се познавали.
На савијеним жицама
У јесен, ласте се скупљале
И бучно чаврљајући,
Опраштале.
Отуда потичем ја.
И неким урођеним кодом
Кроз цео живот носим у себи
Узбудљивост свога детињства
Leave a Reply