И кактуси из камена ничу – Љубица В. Михајило

 

И КАКТУСИ ИЗ КАМЕНА НИЧУ

 

ВЕЗИЉА ЉУБАВИ

 

Жена сам од срца,

душе, тела

и струне што свира.

Стављам их

вољеном на длан

да их дира.

 

Верност

поклањам.

 

Туђе не крадем

само остављено

у емоцији мрака

неке старе илузије

узимам.

 

Ја сам за љубав –

вечну.

 

Може ли се вредновати

давање, припадање,

миловање и нежност

срамом осећања

изаткано?

 

Везиља љубави

до краја живота

ћу бити

и исткати

ћилим вечности.

 

***

Срце би се распукло

да нисам,

а јесам,

тебе нашла.

Душа би отишла,

а није,

теби сам је

дала.

Тело би угасло,

да јесам,

а нисам

ватру жеља

другом

предала.

 ***

 Опрости!

 Схватила сам

да нисам

за тебе жена

коју срце

твоје жели.

Опрости!

Нисам ни хтела

да уђем

у живот твој

без позива.

Избор је твој!

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>