Јесам ли човек – Миленко Јосић

 

 ЈЕСАМ ЛИ ЧОВЕК

                                     

 

питање тешко самном лута,

жељно у крику да се роди,

и бива на сред свакога пута, 

јер неминовно му сваки води.

 

однекуд незнано извире чудно,

из неких дубина њедара моји,

па мени животом сада одсудно,

јер с душом чврсто загрљено стоји.

 

као оптужбу у себи га носим,

 и упирем њиме у небо и у Бога,

а трње тражим ногама босим,

да спознам имам ли бола свога.

 

та патња што Божијом сузом се мери,

ако колевку у топлом срцу не нађе,

кроз простор само ће да затрепери,

и у временском трену у мрак да зађе.

 

 

како дечијим оком звер да видим,

и ужас кроз страшну слику да слутим,

а да се због тога ни не постидим,

и само немо да одћутим.

 

што се заборави није се ни снило,

ако не процвета није се ни родило,

што није волело није га ни било,

ако се не памти није се ни збило.

 

и сада ево ме непозваног ту,

с душом у грлу наспрам тебе,

на овом мучном свеколиком путу,

окован вечном кривицом испред себе.

 

скидам на трен бреме што питање има,

у нади да можда одговор ћеш ми дати,

која дубина кајања над уснулим сенима,

довољна је да човеком могу се звати.

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: