Kiša ljubavi – Milenko Josić

kiša ljubavi

 

Iz oblaka kapi kiše išetale, 

trepavici miloj zasmetale, 

na obraz se strasno zaletale, 

obrvice drage podizale,

vragolasto vešto okretale, 

pa veselo mene susretale.

 

A koraci brzi, laki, poskakuju putem, žure,

ne sluteći da ih kapi, sa pogledom zaljubljenim jure.

Da je negde bar dotakne, svaka joj se cela nudi,

po kolenu il ramenu, belom vratu pa do grudi,

da ovlaži usnu njenu,

i nestane u tom trenu.

 

Sve su misli procvetale,

mirisnim je cvećem okitile,

oko struka nežno obgrlile,

pa u sebe žudno udisale,

s kapima su bistrim skakutale,

od ljubavi silne prevrtale,

niz kišobran željno naginjale,

lepotom se oka opijale,

otkrivale svrhovitost sveta,

u radosti nevinog pokreta.

 

Tad koraci zamakoše,

s one strane negde tamo,

čaroliju odnesoše,

i sad stojim ja tu samo.

 

Sve utihnu, tek poneke, meni s lica kapi male,

ko tragovi njeni kišni, u barici setno nestajale.

 

Da je vrati kišu čekam,

s novom nadom, zašto, ne znam,

jer ni bezbroj kišnih kapi, ne bi moglo to izreći,

što iz srca kao reka, njoj bi htelo sad poteći.

 

 

 

 

 

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: