Кишна поема – Сретен Станчевић

КИШНА ПОЕМА

Отворило небо

чардаке беле

умило шуме

борове, јеле

отворило поље

срце и груди

пустило кишу

да нежно их љуби.

Замирисало златно

жито и сено

разлило боје

цвеће сплетено

милује ветар

свежину шири

у љубавној игри

се грле лептири.

Распукло небо

зрацима сунце

смеје се дечје

искрено срце

дугине боје

по небу плове

доносећ деци

најлепше снове.

(Сретен Станчевић)

 

 

 

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>