Симпатизери клуба Орфеј

  9. страна

Име и Презиме:   МАКЕДОН АЛЕКСАНДАРСКИ

Место:               Кула

е-маил:              makedonalexandarski@gmail.com

 Биографија

Рођен 4.феб 1987.године у Врбасу а сада живим у Кули. Ишао сам у гимназију , бавим се музиком и писањем од своје 14.год,…Писао сам песме, приче. Почео сам писати и књигу, али сам се пронашао у поезији,…Имам јако много песама различитих тема од љубавних до мрачних страна људског живота,… Песме су на српском и енглеском, већина на српском, али и енглеским се служим као матерњим.

***************************

ПЕСМЕ:

1. Још један дан, 2. Алузија, 3. Дух, 4. Срећа, 5. Ситни сати, 6. Промена, 7. Могућност, 8. Чудан вилењак, 9. Усамљеност, 10. Водењак, 11. Жеља

***************************

1. ЈОШ ЈЕДАН ДАН

 

Само још један дан , можда сасвим обичан

Али само још један покушај , можда опет погрешан

Али само још један дан и питаш се како знам

Где се крије или шта је у питању бар

 

Само још један дан , можда сасвим досадан

Али само још један покушај , можда и буде погрешан

Али само још један дан , да остварим тај сан

Више се не крије , нити га је страх

 

Само још један дан , можда и буде успешан

Али само још један покушај , па макар и био погрешан

Али само још један дан , више те нико ни не пита како знаш

Јер сви осете сад где се налази крај

 

Само још један дан , можда буде усамљен

Али само још један покушај и да буде промашај

Али само још један дан , да кажеш шта је у питању бар

Нек схвате како заостају

 

Преведи , помози , учини , наследи , проследи

У недоглед се вртиш , иста прича дуго траје

Додирни , ослони , осети , наведи , одведи

У недоглед се вртиш , иста прича кратко траје

 

Само још један дан , па нек сви полуде

Само још један дан , па нек сви завиде

Само још један дан , нека кратко траје

Труд се исплати и нико се не каје

***

2. АЛУЗИЈА

 

 

Сентиментална илузија корача мојим мислима

У дубини мојих осећања назире се истина

Док ископава богатство уморан дан ближи се крају

Сутра опет изнова док не добије предају

 

Да ли је битно место где се налазим

Битна је свест и како се сналазим

Да ли је битан свет у ком се не проналазим

Битан је поздрав и начин на који одлазим

Сентиментална илузија као одраз мог размишљања

Прелив љубичасте боје као начин мог изражавања

Питање за питање – тамо где нема одговора

Покушај за покушајем – тамо где нема одмора

 

Не настојим да имам навике

Јер навике су за обичне смртнике

Ја само имам илузију о својој судбини

Иста је као твоја , само без толико емоција

***

3. ДУХ

 

Слика , тако позната , стално пред очима

Бледи , заборавља се . . .

Сећање , тако лепо и привлачно маштање

Остаје само успомена . . .

Талас , море , узбуђење , подсећа те

Али не знаш на кога . . .

 

Дежа-ву , сваког дана и у сваком сну

Само магла назире силуету . . .

Осећај , прати те , добар је , испуњава те

Само нешто опет недостаје . . .

Романтични филм , нежност , пољупци , подсећа те

Али не знаш на кога . . .

***

4. СРЕЋА

 

 Некад је добро бити тужан

Јер у туги пронађеш ту лепоту

А то није оно што видиш , него оно што осетиш

 

Реч , две или који стих , упућен драгој особи

Дан , два или цела недеља , да угодиш својој потреби

Погледај ка звездама и пронађи своју

Али ње нема тамо , јер те за руку држи твоју

 

Љубав је реч , дело , страх

Љубав је посебна , када за неким губиш дах

Љубав се ствара , а уметник може бити свако

Кажу тешко , а у ствари тако лако

 

Некад је добро бити тужан

Јер у туги пронађеш своју страст

Некад ниси ни свестан , а већ си тамо . . .

***

5. СИТНИ САТИ

 

Тако диван дан за неке лепршаве речи

Али то нису само обичне речи

То је опијат који те лечи

Опијен си речима без којих не постојиш

 

Тако диван сан у ком сањаш тај дан

За неке симпатичне тренутке

Са неким које посебан

Идеш ка томе не губећи време

 

Живахно јутро буди ти наду

Да осетиш осмех уз јутарњу кафу

Гураш дан и моменте тешке

На другу страну , где ти је лепше

 

У ситне сате анализираш себе

Правиш планове за неког пореде тебе

Трошиш време на поруке силне

Видиш , тамо нема празнине

***

6. ПРОМЕНА

 

Не можеш имати оно што ти треба

Не треба ти оно што ти желиш

Не желиш а опет све се тако дешава

Да хоћеш да се мењаш али нема ничега

 

Не можеш тражити оно што немаш

Нити можеш питати јер нема одговора

Не желиш а опет све се тако намешта

Да хоћеш да се мењаш али нема никога

 

Не можеш бирати иако имаш избора

Нити можеш урадити , јер ниси део сопственог живота

Не желиш а опет све се тако дешава

Да хоћеш да се мењаш али нема ничега

 

Можда си рођен у погрешно време

или само други не желе имати разумевање

Не желиш а опет све се тако намешта

Да хоћеш бољу промену , али опет само разочарење

***

7. МОГУЋНОСТ

 

Могуће је да грешим , али ме не исправљај

Нека мене грешним док се не објасним

Могуће је да лажем , иако говорим само истину

Нека мене самог у сенилном миту

Могуће је да слушам , али не чујем баш најбоље

Кроз мене се види боље него кроз прозоре

Могућност пружа прилике да се уради могуће

Чак и када ствари делују потпуно немогуће

 

 

Могуће да сметам , чак и када никог нема

Али нисам захтеван нити имам неких потреба

Могуће је да сам вредан , иако ништа не радим

Чак ида ми не верују , ја знам колико вредим

Могуће је да сам тужан , иако осмех чувам

Не вреди сад да питаш којим животом лутам

Могућност пружа прилике да се уради могуће

Чак и када ствари делују потпуно немогуће

***

8. ЧУДАН ВИЛЕЊАК

Ја сам осмех у твојим сновима

Ја сам лаж која те осваја

Ја сам радост која те испунава

Ја сам пропаст која те одушевљава

 

Хладан камен уместо срца

Топло вино у твојим венама

Затворене мисли без лозинке

Диван загрљај , којег се не сећам

 

Ја сам осмех , занимљив свима

Као прича која траје сатима

Ја сам радост у твојим мислима

Као навика која те одушевљава

 

Тужно лице крије сузе

Доза среће надомак руке

Брижан додир твојих усана

Био би супер , али ме не испуњава

 

Ја сам осмех у твојим сузама

Крилати облак испуњен кишама

Ја сам радост која те уништава

Само један корак удаљен свима

 

Великодушност води ка бригама

Брижност испуњена заблудама

Реткост права да неко разуме осећања

Чудно се осећа онај који ствара

***

9. УСАМЉЕНОСТ

 

Кријем се , а немам чега се бојати

Плашим се , а немам се где сакрити

Кривица расте за непочињена дела

За оно што се спрема , за оно чега уопште нема

Нико ме није видео усамљеног . . .

 

Делим лепе речи , онима који не заслужују

Не заслужујем , да ме опет исти растужују

Кривица расте , за непочињена дела

За оно што је било , за оно што се није ни десило

Нико ме није видео усамљеног . . .

 

Све што сам икада желео , можда пар речи

Загрљај или два , као утеху , јер не тежим ка срећи

Нисам мрачан стих из неке тужне песме

Ја сам више горки укус свеже воде

Нико ме није ни видео уопште . . .

 *** 

10. ВОДЕЊАК

  

Слободан , као птица у лету …

Жељан твог додира као гитара свог уметника

Опседнут , магијом твог погледа

Сањам твоје усне , љубав мог универзума

 

Горим од узбудјења и не скрећем поглед

Дајем срце своје , да ти вечно имаш осмех

 

Слободан , као река у свом току…

тражим те свуда , где год се пробити могу

Зачаран , мелодијом твојих речи

Сањам твоје усне , толико тога ти желим рећи

 

Расејан и блесав , али тако је то кад си заљубљен

Дајем срце своје , само да ти вечно имасш осмех

***  

11. ЖЕЉА

 

Слабост мог разума у одразу твог ока

Тишина звучи привлачно када си ту

Магија мојих речи раде све

Само да видим твој осмех који усрећује

 

Слабост мог срца у одразу твојих речи

Емоције снажно привлаче када си ту

Твој загрљај растерује све демоне

Јер твоје лице ставља свима осмехе

 

Где је моја душа но у срцу твом

Седим ноћима чекајући те

Где је та љубав у животу мом

Седим данима чекајући њу

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10