s.k.o. – 2017.

1. strana

SADRŽAJ:

1. strana: SPOMENKA DENDA HAMOVIĆ (biografija)

2. strana: MILOJKA JELOVAC

3. strana: DUŠAN ĐORĐEVIĆ       

4. strana: DUNJA ĐEDOVIĆ 

5. strana: ALEKSANDRA RADOVANOVIĆ STAROVIĆ

**************************************************

SPOMENKA DENDA HAMOVIĆ

****************************************

1. OSETI

U pogledu ti pijavice
I sunce je istočno,
Hajde dodirni me

Mukom usana tih stisnutih
Da izgrizem ti iz grla
Kiselog nara svilom oklopljena zrna

I smokvama se nasladim
Raspuklim, prezrelim,
U žudnoj toj duši znam rastu.

U rukama mi spavaju zmije,
Vatrene, grabljive,
Želja juga vrelog ih greje

Oko tebe svijaće se i sladom trovati
Da gorka reka u zaborav teče
Dok žudnja spaja daleke obale.

Srce mi je planina s divljim zverinjem
A u grmu pitoma srna sklupčana spava,
Ne plaši se divljine

Oseti da je varka, a istina srna pitoma,
Zalutala u svetlo ti oka
kao leptirica treperi.

Traži put uplašena,
Traži put zanesena ljutim zrnima iz nara
I sladom otrovana iz neubranih smokava.

Oseti me – dodirni!
Dodirni – da oživim te!
Dodirni – da oživiš me!

2. PAMTIM

Lik tvoj luta
Kroz maglu oka

Osetih
Uzdaha ti krila

Osetih
Ruke ‒ grane breze

Osetih
Nežni dodir usana

Osetih
Tela poniranje

Jer još uvek voli
Srce moje tebe

Ali ognjeni bič smrvi
Želje naše seme

3. ŽETVA

Iz tame ti oka led i žar
U duši mi stvara dar mar
Iz srca zovu sjaje sete
Pevaju plešu iskre lete

Krila šire sive prepelice
Vrcaju med vredne pčelice
Usnama lizni tragove slatke
U polje nadanja ulij sne žarke

Sreća nemira i sjaj nadanja
Seju u želje iz srca semenja
Isklasaju žito zrake sunca
Klas pada otkosom žeteoca

4. RUDI MISAO

Izrasla nada mlada
Iz košulje od leda
Zaspale oči noći
Ugasle tuge moći 

Misao rudi setna
Luta putanja njena 
Nebo granala dira
Želja medenih hora
  
Tela zvezda napila se  
I ruke medene lepe se     
A noć ispijaju usne ‒
Sad misli plamte pijane

***

5. VOLI, NE TRGUJ

Izviru iz mladosti želje
Otvaraju u krvi gejzire
Izbijaju u topotu srca
Snom te grle do vrhunca

Vrelinom u meni zapevaj
Rasanuloj gnezdo svij ptici 
Zalepršala je krilima tebi
Žud pustinjska otvara dveri

Uzberi plodove neme duše 
Zamri u zovu puti čedne 
Ne broji treptaje žudne 
Trgovac srcem sve briše

6. POMIRENJE

U mimohodu crne i bele sene
Oplakuju svoje želje ostavljene
U reci života san hučno jeca
Kopni dah nade izgubljenog srca

Vreme je stalo da dah svane
Da tama u svetlo utone
Da suza u život osvane
Da slomljeni san pesmu grane

7. VOLIM TE

U miru golubice – znaš
Vatrene note spavaju
Hajde, probudi ih
Ugnezdi u misli

U dušu složi
I započni muziku srca
Prstima od sunca –
Pozivam na ples!

Želiš ‒ znam
Da ti ruke svijem oko vrata
Sjaj strasti utisnem u zene
A pesmu puti izlijem na usne

A ne znaš da note su –
Volim te ‒ volim!

8. LJUBIM TE

U srebrnoj šumi
Jezero svetluca
Voda od meda i leda
Mirno se talasa

Bure mi u njedrima
Od trnja i ruža
U slike pretvara –
Bole me i vole

Srce te ljubi i ruke grle
Jer znam ‒ osećam
I kad boliš me –
Voliš me

***

9. GLADNE PTICE

Senka sam koja te prati
I za ljubav tvoju živi
Okreni se ‒ oblikuj me
Utisni u misli

Žudnjom me dotakni
Cvrkut noćni nek’ je vodi.
Znaš ona pesma ptica
Gladnih naših

Ruke mi svij oko vrata
Počni koracima tanga
Usne ću na uvo da ti prislonim
I led vekova dahom otopim

U srce ću medeno saće
Celo da ti izlijem
Zagrli me tajnom tišinom
I ćuti ‒ samo ćuti

Predaj srce igri
Pa u korak valcera utoni
I ljubi me, dugo, dugo…
I ljubiću te, dugo, dugo…

10. GNEZDO

Srce te gleda ‒ želja miluje
Pletenice čelične raspliće
Nežno gnezdo san u oku svije
Ptići se legu – pogled cvrkuće

Od ptičjeg cvrkuta sunce grane
Ozelene se draga sećanja
A nestašni dodiri ih nahrane
Iz davnih nam skrivenih lutanja

11. KANDŽA RATA

Zgrabi na stihiju sećanje
U krvi izvore otvori
U krvi ponore otvori
Kandža krvava
U srce zarivena
Kopa nemilosrdno
Krv šiklja
Bol steže
Damari vrište
Delići iskinuti
U čeljust vremena teku
Halapljivo ih ona drobi
Ždere hladno i slasno
Život dane lije
Bedem nada diže
Branu duša zida
Za huk nevida
On steže i rije
Suza ga kupa
Ne vida –
Umiri
Bol se grana
I u muk slije

12. ZABORAV

Sunce iz tvog oka
Kišu je svilo u lepotu duge
Luk u mislima treperi
Pesmu nečujnu peva

Osećanja grabe za grudi
Želje zaigraju
Med u srce liju
Nebo i zemlju spoje

Roj pčela je na puti –
U zagrljaju slatkom
Tren zaborav vlada
A život je tren snen!

***

13. BILO ŽIVOTA

Pesma je sva osećanje
Uzdah duše pesnikove
Zagrljaj bila života
Vremena i neumita

Pesma poetu miluje
Suze i osmehe grli
Gleda on grbavo vreme
Peva života suštine

Pesma je kovčeg od zlata
U dragulj srca optočen
U njoj su suze kristalne
Vremena bodlje složene

Pesma je kažu i vreća
Bodu trske osećanja
Vreme istruli konope
Grlu vremena su daća

Pesma zlatna večno sija
Iz srca dragulj zablista
A vreće istruli vreme
Seče trske i konope

Munje vremena šibaju
A pesme dušu miluju
Vrednosti uvek opstaju
Ušća u izvore liju

Pesme silom ne pevajte
Uzdah duše ne vređajte
Melemi su pesme zlatne
Sila zgazi osećanje

Pesma je način života
Pesma je dah osećanja
Pesma je izvor i ušće
U pesmi je utočište

14. SUSRET

U predvečerje života
U bagremovoj krošnji
U toj belini mirisnoj
Svio si željama gnezdo
Kad počeo je sjaj da opada
Sa misli duginih boja
A strasna krv da tamni
I u kamenje se gruša

Poletele su ptice bele
Iz nedara mi zaspalih
U oku tvom klasje
Za koru hleba traže
Nahranio si ih
Krilima te miluju
I srcem grle –
Tebi pesme pevam!

15. SRCE

Čekam te vekovima
Da otopiš led u srcu
Zvezde uspeš u želje
I tetoviraš
Usnama na grudima
Volim te ‒ Volim te!

Ljubav se zoveš
U senku ti se stapam
Da pratim te uvek
Da me osećaš uvek
U sjaj oka
Da ti se utkam!

16. FILIGRAN

U očima ti sene zanesene
Utočište su tišine vekovne
Kriju te morske dubine tajne
Blago okovano lađe poharane

Dlanove zavukoh u dukate zlatne
I sjajne izatka srce filigrane
Sijaju noću kad u toke nebesne
Utapam bučne, a neme tišine

U tom sjaju zlata pevaju sirene
Čujem ih ‒ sve mi nemani opčine
I ohrabre da razigram dane
Koje skroji život a nenadane

***

17. U NAMA

Prisloni mi srce na grudi
Da iz mutnog ti oka
Sve tuge popijem
Suncem ih obasjam
I pretvorim u strast

Veruj mi da meleme
U rukama pustim imam
I toplinom ću grudi
Sve ledene ispariti kapi
Pod kapcima ti mraznim

Ocvetaću ih čarolijom
Da polja ledena zamirišu
Da poljubaca uberemo buket
Uvenuti neće nikad ‒ hajde
Prisloni mi na grudi srce!

18. SAN JE STVARAN

Vidim da ti nema suza
Kliza na usne ‒
Pijem je

Vidim da ti vir misli
Vjeđe skuplja ‒
Moja ruka ne da

Vidim da ti na dlanu
Čvor tuge spava ‒
Milujem ga

Vidim da ti na grudima
Trepti želja ‒
Grlim je

Vidiš li da moje grudi
Drhte nad tvojim ‒
San je stvaran

19. NEVINE BELE

U grudima ti iz pelina
Ružini pupoljci niču
Najlepši, mirisni
I raznobojno cvetaju

U tu bogatu baštu
Preko plota zavirih
Bedema kamenog visokog

Opi me miris lati crvenih
Zaslepi zene sjaj sunčanih
I u nevine bele
Srce spustih

20. SENKE NOĆI

U ovoj tihoj noći
Naše oči
Govore

Cvetaju nam misli
Dok leptiri nemirni
Lete

Želje nam se uplele
U grabljive ruke
Hrle

Dve senke u noći
Tamu dana gase
Plamte

***

21. TITRAJI

Peva golubica bela

Mladost

Pršti vatromet

Pogled

Duga se svija

Želja

Munja drema

Strast

Koplje crveno

Ljubav

Poj slavuja

Noć

Gnezde se vrane

Vrisak

Zagrljaj dana

Ravnica

Sve ušću teče

Život

22. GALOP

Galopira belac u krvi

Na šarcu je sete zvon prvi

Vranac u suzu osmeh smrvi

Trojstva utrka u krvi žrvi

U trkanju dani izgaraju

Jahački konji galopiraju

Utrka trojstva nema predahe

Smiruje žito žića uzdahe

23. BELA PTICA

Tog dana je iz oka ti zraka

Raspevala muk sivih koraka

Stopio se naš oka blesak

U vremenu osta otisak

Nasmejanog se sećam sunca

Obale i užarenih zrnca

Galebovog krika, tvog poja:

Ti si moja…ti si moja…

Na plaži su nam tela plesala

Dodirima put strasnim klesala

Prhnula ptica, sunce je pila

Al’ kiša joj je krila stopila

Zimna kiša lije, ne prestaje

Sećanje na tvoj zagrljaj traje

Slike još gore i zovu snažne

Brišu oči od kiše još vlažne

24. NE IDI!

Utapaš mi se u zenice

i u želju tonem ‒

ali neću da ti priznam!

Leptir ti je poljubac

i šargan ljuti ‒

ali neću da ti priznam!

Ruke te grabljive

tope mi mačeve ledene ‒

ali neću da ti priznam!

Telo ti je zmijski vijug

i vrelina pustinje ‒

ali neću da ti priznam!

Izvor želje tvoje

u vrelo se utapa moje ‒

ali neću da ti priznam!

Hej! ‒ Ne idi!

Sve priznajem!

Okreni se!

Voli me!

Ne idi!

Voli me!

***

25. NAISKAP

Udahni me i pij
Tren ovaj imamo
Na putu bez znamenja

Usnama čula ohrabri
Pij me ‒ gutljaj po gutljaj
Opijaću te dok ne poželiš
Ispiti me naiskap

Razgranaću ruke
Pokorno te zagrliti
I utisnuti san u javu

Otopiću poljupcima led
Potražiti me u tebi
Zaplivati u rekama tvojim
I uliti nas u Mesečev osmeh.

26. ISTOČI

Sunčana sablja pruža se zlatna
Plač izgorela seče vremena
I željna seje u polja žitna
Da hrani ptiče krila slomljena

Kljucaj, kljucaj ptiče milo
Sa ožiljkom ti cvrkući
Vidaj žitom lomno krilo
Nek bol u smeh poj izruči

Iz sunca cvrkut ptice izvire
U osmeh reka bola uvire
Te dve sestre će sliti tokove
Obe u svetlo zvezdano plove.

27. ZVEZDE SE BUDE

Pod krošnjom ponosne topole
Misli se bore, skrušeno mole

I pada čemerna koprena samoći
Uzdah se predaje ljubavnoj moći

U zagrljaju nežnog bića
Da li sna ili mladića

Raspupoljala se nedra žene
U pupoljke iz želje i stene

Moja si mlada drhtava srna
U šumi divljoj ugrabljena

Ne dam da te ta opkoli seta
Nek rosna ti duša meni cveta

Volim mladog sjaj ti oka
Izronila si iz večnog muka

A ja gladan odavno snih
Te zvezde iz očiju ti setnih

Nek naše ptice visoko lete
Da iz polja kopriva uzlete

Ukradimo od života osmeh
Nebeski let nikad nije greh.

28. KAMENI UZDAH

Iz dodira zena ptice bele i crne
Pevaju pesme umilne ljubavne
Upiju srca tonove nežne i bolne
I izliju ih u naše duše željne

Želje dve duše ti tonovi su spleli
I poljupci izviru, put se pali
Širi se vatra ‒ sliju se dodiri
Putuju, luduju ‒ taj ples se užari

U srcu je žar ‒ na telu tvoj dlan
Pod haljinom uzdah je zapaljen san
A želje greju i vatre iz očiju
I usne nam sjaj tog izvora piju

Stepuju dodiri ‒ moćna je mašta
Svira na puti rapsodija života
Uzdah iz kamena i pesma opeva –
U kavezu su ptice ‒ žar oka sneva.

***

29. ISKRE DUŠE

Srce poeziju piše

A vaja damar iz duše

Snažna se grle osećanja

I misao spaja ta tkanja

Pesmu srce napiše

Da raznese buru iz duše

I drhtave misli otka

Melem su za iskru oka

Reč je misao moćna

Upija je duša setna

To vešto tkanje Arahne

Vida nevidljive rane

Pevati osmehe bolne

Umeju noći besane

Uvija pev sete pijane

Da vida rane nevidane

Seta ističe iz oka

U reč je misao slika

A pesma lice umije

I suze u osmeh slije.

30. TAJ PLES

Spakovah želje, nade mladosti

U karnevala žive radosti

Maske su srećne, plove na licu

A javu skriva tajna u svicu

Vilinski valcer iz oko seva

Skriveni tango u duši peva

Maske se srećne vole lažima

Na pozornici životnoj svima.

31. OBLIVION

Teška je tama u meni

A očiju ti plam

Seva i govori:

Bol odseci

Vreme izgori

Dođi ‒ zagrli me

Prohujalo nek ples

Pretvori u prah

Da iz pepela

Baklja nova sine

Grabi misao muziku

Poljube se tela

Vrisnu bol snažni

Tango iz muka izvire

Pleše po životu

Plesači gore a prsti

U život zariveni

Klijaju iz krvi

Rastu iz strasne duše

Plešu a silno boli

Kao jedna duše dišu

U zaborav tonu –

Baklja se nova pali

Plešu… plešu…

32. ISPOD GORDOSTI

Sipaju ti koprive iz reči

Peku, a skrivene ruže

Osetim miris

Znaš li da grebu reči

A rujna osećanja

Gordost seče

Ruža me opija i štiti

Da ne žare koprive

I pružam ti ruke

Zagrli me ‒ u oči pogledaj

Nek tišina priča

Ti – samo ćuti!

***

33. OČE NAŠ…

Disharmonija urlika gladnih
Lomi niti koje narode spajaju
Čelik se izvija – staklo puca
Zemlja gori – led je u ljudima
A nevinih jauk para vasionu

Grabim djecu iz krhotina:
Teško meni – gdje ću s vama!
Staklo me siječe, čelik steže
A bjesne urlici –
Vukovi sve bliži
Oče naš…

Miluju me ruke mile:
Mama, ne plaši se, ne damo te!
Strah mi utrobu kida:
Gdje ću s vama? – Kuda?
U kandže vukovima ne dam…!

Vatra me pali – led ledi
Sama na ispucaloj zemlji
U procjep klizam
A ralje ostrašćene
Krvave sve bliže

Oče naš…

I čudo se desi!
Dok me stežu male ruke
Blješte plavi safiri i crni dijamanti
A rasioa se plava i crna svila po ramenima
Ruka me nevidljiva dirnu

Ruka me nevidljiva povede
Izlaz otvori iz leda i vatre
Sigurna me ruka vodi
I bosa po srči gazim
Do slobode

Oče naš…

Maj 1992.

34. SAMO LJUBAV GRADI

Mom bratu Tihomiru
Kad mesečeva suza kapne na usne
Vrtlože se misli, zarobe u nesne
I u želje nestale u nepovrat –
Rat seče glave, vodi u sunovrat.
Veliki nevine opsene i truju –
Ratni psi profit od naše krvi kuju
Smeju se, bogate dok se borba bije
Ruše što su stvorile generacije.

Mladost od mladosti pod oružjem strada
Uzalud jer ratnih hijena glad vlada
Svi smo isti, isto nas granate kose
I sve majke ispod srca decu nose.

Kad nam porod raste duše se pune
A kad ustaljeno ruše, stare bune
I tad su radosti, život sokole
Kad ih rat usmrti, isto nas bole.
Imena nisu ista, ponor je isti –
Iz ratnog grotla kako u život pusti
Da l’ će uzdanice lozu nastaviti
A bake i deke unučiće grliti.
Decu rat kosi, delo je neljudi
Ništi što spaja, sve što ljubav budi
Mladost treba da uči, peva i radi
Da voli, diljem planete život gradi.

Mom bratu je bistro trideseta tekla
Omiljen, stamen, uman, časnog porekla
Izgubi mu se kobnog dana svaki trag
Posle dvadeset dve zime zacrni glas prag.
U gnezdu mi počiva uz roditelje
I životne slatko-gorke listam želje
Šta je moglo biti, a nije, i znam
Da lažu što nam kažu, sve lažu nam.

Isto se smejemo, plačemo, svi smo isti
Jedan je Svevišnji, i njeg podelili zlosti
Mir i Milost daje kad se srcem molimo
I uči nas da u miru dobro činimo.

Ljudi, da nam um ne otvrdne, mislite
Ne verujte huškačima – Živite!
Laž govornika sa trona narod ojadi –
Život je jedan – zlo razara, Ljubav gradi!

Jul 2015.

35. MOJOJ MAMI
Svetle tamnim sjajem oči mile dobre
Bolna gledam milost lica glatka bleda:
Sine, čuvaj tatu, dan je da se mre –
Srce mi steže brižnost pogleda

Suve suze grebu, pogled mi je bistar
A gorak je vazduh i reč mi je pusta –
Misao me seče, peče, vrišti vetar
U prozore grane bubnjaju hrasta
Kopne ruke majke, meke kao dečje
Ljubim ih i čvrsto stežem uz moj skut
I primam milu glavu u naručje
Da je ispratim na poslednji put
Same smo, oči su joj pune svetlosti
I do vreline lica hladi se telo –
Lete mi mislima slike prošlosti
Njen uzdah kopni na moje srce svelo

Draga mi je glava klonula na grudi
I telo u kom sam iz zrnca iznikla –
U meni posan krš i kamen se budi
Neću plakati – Glavu gore je rekla

Kupam je – snagu mi moj Anđeo pruža
I u beli vez oblačim joj telo –
Na usne stavljam lati belih ruža
Mamin miris bdi u duši neuvelo.

Oktobar 2003.

36. MOM TATI
Pratim te, moj tata, bol u srcu seva
Suzni mi je dan danas, san te stigao
A godina je da mama mila sneva –
Znam, bez nje da živiš nisi mogao

Kô na dlanu kap vode sam te čuvala
Al’ znam da sećanja su bolela te
Kô i mama svako jelo ti kuvala
O Jovanki svojoj pričao si sate
Nisi hteo krenut sa svoga praga
Gde sen bdi, lepa, nasmejana, draga
Kroz kuću je njena strujala snaga
Mile mame, tvoje pesme, puna blaga

Dragi oče, ljubav vaša je moj amanet
Ostaje u srcu, čipka je srmena
Za ovo vreme kad i pozdrav je zanet
Traži korist iz korova skrivena
Kô i mamu, pratim te tata na počinak
Mili roditelji u istom gnezdu spite
I pesma jasike nek vam čuva sanak –
Vetrovi zvižde u ljubav dane svite

Ostajem sama, o bratu čekam vesti
A cipele sanjam drvene i jasne –
Spuštam ga u vaše gnezdo, slutim zlosti
Znaj – moja duša bdi dostojna loze časne.

Oktobar 2004.

***

37. ALA RAT

Lažna reč iz pohlepe sija
Prevari narod iluzija
Stižu oblaci u crnini
Nestaju sunca u nigdini

I zaledi zima proleće
Trne sve što život pokreće
Ala stoglava vulkan ada je
Bistre misli truje, ne haje

Razjapila neman čeljusti
Otrov lije, narodu zlosti
Grlo steže uma bistrinu
Životi tonu u tamninu

Ali dobro je vidra hitra
Otrov plavi, ostaje bistra
Na obalu grabi kamenu
Klija i u ratnom vremenu

Otrov pije prah ispod kamena
A mresti sunca sloga zena
Iz tamnine život razvija –
Naivnost je temelj iluzija!

38. IZ OGNJA

Putujem putem izgubljenim
Proleću sene iz prošlog vremena
U bolne misli teku
U korake slomljene tonu
Grom u srce bije a bol seva
U oku mi se magla skuplja

Putujem putem skamenjenim
Izviru slike iz vrtloga duše
Sjajni pogled rije u misli mi bolne
Bezglasno gorim i bežim
U mladost i sunčana sećanja
Da krik u duši umirim

Spuštaju moje crno oko
U zemljano gnezdo
Blesak zene svetli kroz dušu
Dok mi misli gore i cepaju srce
Suze liju ‒ brišu ih reči:
Seko, moja mila seko
Plači i isplači
Prošle bolne dane ne broji

Srce umiri i sećaj se
Iz dečjeg nam žara igara
Radost tog sunca u srcu čuvaj
I korake pruži ‒ Molim te živi!
Svaki tren života voli
Uvek suzu u osmeh pretvori
Do pada zavese!
Voli te tvoj brat!

Voli te tvoja sestra!

14. jul 2015.

39. MOLIM

U kišnom oblaku čuvam sunce
U crnom perju dobrote perce
Znaš da ne znam plakati i kleti
Znaš Ti da znam samo voleti.

Tako ja dišem iznad mora zlih
Ratova surih ostrašćenih svih
Smaknute su glave sa puta života
A srce ne ume kad krv vri: Osveta!

Učiš nas Ti da grešno je kleti
U krošnju mlade breze se skriti
Treba leteti krilima ljubavi
Cveće saditi i kad bole grobovi.

Sve bolno što peče isteče iz zene
Svi putevi tamni urvine kamene
A ranjeno srce u sjaj duge hoće
Da zamiriše život na proleće.

Molim da istinu piše istorija
Da rastu plodovi rajskog zavičaja
Koje mog naroda postojanje pamti
A rat i kosti nek dobrotom osveti.

40. ŽALIM TE…

Bolni iz zemne duboke jame
Čuju nevinih krike iz tame

Iz prošlih dana krvave slike
Liju u neme zemne urlike

Mirno srce nemoj mrziti
Mržnja neće žal ugasiti

Za žaljenje su oči zlosti
Nevinu mu krv ruka pusti

Dok teče plačni muk u svanuće
Zlȏsti kapa greh u sve buduće

Za ispijenu krv i lomnu kost
Krivci nek vape za nebnu milost

I na dan sudnji oprost nek mole
Kad tešku dušu istine skole

Oprost nek traže kad na njih line
Iz svetlosti krv žrtve nevine

Posmatra senka svoga krvnika
Iz noći zemne svih mučenika

Žalim te, žalim – sen progovara
I grešniku san čedna rastvara.

***

41. KOŠMAR

Noć
Žiška
Rascveta
Lati nesane
Kaplje sunčane
I mačeve ognjene
Vrluda usamljena
Čas levo, čas desno
Gore, dole, i u krug
Garni trag utiskuje
A zašto se ne gasi?
Šta je potpaljuje?
Gruda u grudima
Kapci otežali
I košmarni
Oslikan
Ranom
San.

26. jul 2017.

42. U MENI

Karusel je u srcu šareni
Razigrani dani ispijeni
Životni tok – vrteška bez trona
Utakmica je pada i uspona

Gugutka peva, krila razvija
Mačka vreba uz noge se svija
Mudra, oprezna i okom seva
Dok bela ptica vesela peva

A verno gleda buntovni vučjak
Sjajni mu zubi, u zeni kurjak
Dozvolu traži da juriša sam
Da izgrize laž, crnog jarma am

Gugutka guče nota bezmerje
Pobedno peva, beli se perje –
Gugutka, mačka i vučjak u meni
Večito viju barjak borbeni.

43. MAJ

Maj sve goleti u meni ozeleni
Misli sijaju kao sunce u zeni

Egzotično mӣri siva stena zrela
I kiša kad lije kô gejzir je vrela

I maglu kruni – sunčice ulije
Zemne i nebne slije čarolije

Voćka moja spi, a u maju zri
Pupi sočnica, slasti svoje vri

Sok se raspeva, poletno seže
Klijaju bujne rizomne vreže

Pokriju crno, mravinjak pline.
Golub nosi grančicu masline!

44. APRIL U BEOGRADU

April se prikrada tiho, sneno
I nedra mu naga šire krošnje
Da ih u ruho obuče šareno
I zamiriše goleti zimnje

April budi ledne gradu grudi
Iz pogleda briše kišne misli
Zlatna zora svanja, pesma rudi
Tople misli granja pup izrasli

April sunce sipa na livade
I raste tepih meki zeleni
A đurđevak grli nežne rade
Ljubice mame, cvet im maleni

April je splavove okitio
A Dunav šapuće tajne medne
Savu je uvek dušom osetio
I kad zima kuje čavle ledne

April je čarobnjak, zimu ziba
Očara prirodu, cvrčke, ptice
Raskravi reke, mresti se riba
Život vri iz zemne vodenice.

***

45. OKTOBAR

Kroz oktobar protičem oprezno
Oblak je kišni varljivo sunčan
Strepim da će me gorko i suzno
Zgrabiti za grudi i ubiti dan

Kad lije prošlo tegobno vreme
Pada mi tamna na pleća kiša
Sa krila gorko gugutke breme
Teče u brazdu al’ bol ne tiša

Oktobar zrncem smeši se sunca
A da prevari ne dam mu više
Znam vreba me kob, otrovna zrnca
Lutaju, gar u dušu kiše mi sviše

Iz zlatne krošnje poleću ptice
Belim krilima oblak paraju
I uspavanku pevaju za svice –
I oktobar se bliži svom kraju.

46. NOVEMBAR

Novembar niže dane umorne
Kroz kišne kaplje i grane gole
Pesme su ptica utihle čarne
A kukavice kukati vole

Talasa se tepih od trulog lišća
To košava žive proždire tragove
Ogoli zemlja, a grana tužna ciča
Od zagrljaja strepi zime surove

U fijuku vetra šum mrenja stenje
Kršem je lutao, oplakiva sene
Pod stopama trave slušao mrenje
Dok čizme su mlele cvetove crvene

U meni se seta i strepnja talasa
Biju me slutnje valovi zli studni
Jesen se goropadi – u grudi busa
A mene boli kobni dan još nevidni.

47. DECEMBAR

Decembar mi zario ledene
Smrtne rane u dušu i lice
Odledile se misli ranjene
Jer ubojno riju reči zlice

Potekli svi dani isplakani
I kobni pad nade u sivilo
Brata smo ti našli, reč me rani
Tišam vrisak a zastaje bilo

Krijem ujed u moje zapreteno
Da zavaram bližnje zamišljene
Da ne naslute srce probodeno
I umom bol lijem u grudi stene

Decembar u meni, svud oko mene
Zario kô sablja oštrice, para
Kida korak i ledi sjaj zene –
Ko vuče konce kad život vara?

4. decembar 2014.

48. STANAC

Vidim ‒ u oku bukti mi plamen
Da Ti aura u noći blista
I da u duši tajni sjaj osta –
Draguljni blesak skriven u kamen

Drhtim od slike – Tanatos zove
Negva zlog trena gori jarosna
Ulovljena je igra radosna
U kandže zmaja – munje surove

Osetih kobni otrovni tesnac
I u času zlom snova videh lom
Teške Ti rane brazdaju telom
A trpiš stamen kô kamen stanac

U stancu danja nevidna bura
Noću sja bujna kô duge sena
Kišna, sunčana, gusta plamena
Pesma istina – sjajna aura!

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +3 (from 3 votes)
s.k.o. - 2017., 5.0 out of 5 based on 1 rating

281total visits,1visits today

Pages: 1 2 3 4 5