s.k.o. – 2018.

1. strana

SADRŽAJ:

1. strana: SPOMENKA DENDA HAMOVIĆ (biografija)

2. strana: DEJAN SAVIĆ

3. strana: DUŠAN ĐORĐEVIĆ

**************************************************

SPOMENKA DENDA HAMOVIĆ

****************************************

1. VIJUGANJE

U oko mi je noć osmeh udenula
Šavove napuklog života zakrpila
A tamu mi je osvetlio uzdah
Vijuganje mrakom iz zmije ukrah

Mesečina mi je košulja za sne
A dugmići su zvezde zlatne
Svetlucaju sa tkanice nebne
I kaplje mis’o iz oka, drhte usne

Dok od sunca koplje u uzdah tone
Jutro cepa košulju od mesečine
A iz daljine pet’o kukuriče:
Utrni san i bez korena dan sviće!

2. KRUG

Doluta misao
Iz trnja u grudima
Gnezdi se u oku

Poteku teške suze
Stežu omču
Oko vrata

Slap iz oka zaliva
U srcu ružu –
Trnje iz nje raste.

3. OKO MEDUZE

Želja –
u oku Meduze
pogleda sreću
trči, rado grli damu
ne zna njenu tajnu.

Želja –
kamena, ponosna
u trenu je iz života uzeta
za sreću pogled prikovan
osta u pokušaju večan.

Želja –
kamena, stamena
sudbu hudu odmara svoju
a oko Meduze još vreba želja
da žar svog ada nahrani.

4. USVILI

Misao je buket želja složila
i sobu bez prozora ukrasila –
miris hod zarobljeni otrova.

Teški koraci tesnu sobu mere
misli se roje ‒ u duši se bore
i prolomi nemi glas tišinu:

Razori zid iz oka munjom
poleti za rajskom pticom
na krila joj se ugnezdi

u vrtove rajske uroni
i svoje nemire nahrani
zlatno runo ispredi

sukneni kaftan maštom usvili
zvezdanom prestolu pohrli
i trnovu krunu ljubavlju pozlati.

Kruna je na glavi
i žezlo u ruci –
sad teci ‒ teci u snu!

***

5. NEMIR

Iz noći uzdaha
u kočiji sećanja
putuju nemiri.

Iz brazde sna
vrani konji jure
suze isprežu tek u zore.

Raspusne grive
upleo vetar nezaborava
dok njište vranci setama.

Umiru tragovi putovanja.
Da li provaliji vode ‒
ili sećanja život plode!

6. INJE PROLETNJE

Polomljen prozor suza otvara
Ledni su prsti jer bura hara
Srce iz inja u kosi sneva
Po godinama severac seva

Proletnja zrije livada iz sna
Na mesečini, sva je od nesna
Razbeharale zaplešu sene –
Vrisak u srcu vreme ne vene

Svi dani zlatni su pokošeni
Zamirišu setom orošeni
I mlado klasje iz oka teče
Da koru hleba kamenu seče.

7. MESEČEVA SONATA

Poslušno žitni miruju snovi
Klasje im je bura u tamu svila
U korov zarasli još su živi
Da leptir vida slomljena krila

Na poljani žitnoj sa mnogo korova
Mesečeva sonata muzika je svica
A mladosti odu nezaborav peva
I pesma leptiru vraća rumen lica

Noću leptir žitna zrna prebira
Po njima pauk sete plete i luta
U čvrstoj mreži osećanja odmara
Dok nežno svira Mesečeva sonata.

***

8. DA ZNAŠ!

Sunce zalazi
Dan je usnuo
A noć bdi ‒
Stakleni život
Lukavo me gleda.

Smeje mi se!
Šta ćeš sad?
Ukrah te od tebe!

Ja ću trajati
I kad oblak tamni
Dan ugrabi
U noć me uklešti
I želje zarobi.

Smej se ti meni!
Ja ću trajati!
Ja ću maštati!

9. EPILOG

Plamene noćne pevaju ptice
Blesak im žara vreme prodžara
I biseri klizaju niz lice
Na olujne valove nedara.

U krilu su ruke sklopljene –
Drhte kô krila slomljene ptice
Mole note lire zarobljene
I melodija obriše svice.

Lanci pesme iz nevidela
Da ne pobegne želju stežu
Olujno se izli lava vrela
Polomi im i istopi vrežu.

Tiha je struna u lavi čujna
Kô oluja ton drhti nabuja
I pesma niče iz lire bujna
A iz grudi maslina uzdarja.

Epilog su biseri iz huka
Usna rumena mirno krvari
U krilu lomna počiva ruka
Rude pesme a drhte damari.

10. SRČANO

Na podijumu sna
Kosu raspleti
I osmeh ispredi
Pa okom zaigraj

Igraj i pevaj
Na zvezdi usni
Mesečinom se ogrni
Da duša sanja i voli

U zoru zaborav osnaži
I čilo zagrli javu
Jer život daruje
Samo srčane!

11. U NESNU

Jato ptica na grani
Peva i dušu hrani

Dok u nemiru nesna
Gore strnjišta jasna

Jer životni tokovi
Crno-beli valovi

Vrtlog su večnog vira
Tok reke do uvira

Sudbinski se nižu dani
I mi njima savladani

Zgužvamo u neme sanje
Svetove nam unutarnje.

12. TKANICA

Tkanica od zlata i blata
Izatkana je maglinom
I rumenilom ranim
U nevidne putanje
Nepoznate vijuge

Nenadani kukavičji krik
Zlaćane zamrsi zrake
Ali beli oblak lije
Kišu polena seje
U strelice sata.

***

13. NOĆ PEVA 

Pesma miluje suzu na duši
Neme reči gnezde koren u srcu
A želje otvaraju odaje duše
Dok tražim sebe skrivenu od sebe

Bilo mi udara u oku tame
Iz bespuća glas je put željama
Cvrkutavo tajene dušu vode
Putem koji nestaje – sunce se rađa.

14. POKER

Poker igram sa životom!
Igram, igram ‒ on vara
Pobedim malo ‒ izgubim mnogo
Suza kane – u osmeh se zarije

Snažniji od želje
Mirniji od tišine
Sabira misli
Da pobede strasti

Poker igram sa životom!
Stalno vara – žestoko vara!
San budim da umirim
Od varljive karte grč

I kad gubim
Ovu igru volim
Moćna je kao
Vijugavi zmajev let

Iz dečjih uzdignutih ruku
Ali i gavrana grak
U osmeh skriven
Neuhvatna traje

Zvezde smejalice pevaju
Zvezde padalice plaču
Gore nečujne spletene
Skrivene u duši

Volim poker i kad gubim!
Volim život! Volim!

15. MOĆ

Zove me reč
Umorio mi se dan

Zove me reč
Umorio mi se san

Zove me reč
Daleko je noć

Zove me reč
Samo ona ima moć.

16. ČITAOCU

Ti čitaš pesme moje
Znaš da u njima sve je
Iza srebrnog osmeha
Te iskre mi duša lije
Plamte, u stih ih svije

Nemire ispeva srce
Ulije u svice sunce
Pomiri želje životne
Dane lukavo slomljene
I snove neostvarene

Rumeni plodove sočne
I naniže žitne dane
Miluju tiho i nežno
Dok razliva im se rumen
Na život nemi i skriven

Misao zeleni, blista
I u stihu se rascveta
Iz suze najjačeg sjaja
U osmeh kao vlat sunca
I peva u duši ptica

Širi krila do nebnina
I zvezdama okupana
Lutalica ispeva let
Note seje pa se smeje
I u sunca sjaj se svije

Da ne znaš šta oko krije
Da l’ plače? Da l’ se smeje?

17. MILJENICE

Žudi misao želje složene
Žarne, melemne, a odložene
Miruju tajne, skrite besane
U povesmo su duše utkane.

Smeši se želja s kistom u ruci –
Naslikaj snove, život obuci
Lutanja duše nek platno taji
Prazninu svetlom šaraj i poji.

Tiho mi želja poezija peva –
Zapiši meni šta duša sneva
Upali noći, ranu otvori
Umor misli u stihu odmori.

Kad miljenice nestašno gore
I pomiluju plamenom bore
Raspusni tango ponoćni plane
I splete žive u valcer dane.

18. VIRNA

Neretva virna prestala je teći
Kad bačen je u nju prsten i pogled
A nerečenih bolni grč reči
Začarao je sunce, klesao led.

Nad sudbinom se ruke zgrčile
Dobuje odjek kiše u zagrljaju
A od urlika duše srsi mile
Po telu tamnog oka munje riju.

Ledene ruke još osećam, mrve
A ljuta nemost razgovetna silna
Nemilosno urliče, reči vrve
Modra mi od eha mis’o bolna

I plavi me iz oka slana svila
Ukroćena sam u julskom danu
A pokorna ćud mi u gar skupila
Prah ljubavi, sudbinu nepisanu.

Na usnama od poljupca zgarište!
Žudim da znam da li dišem u tebi?
Kako ti duša pije kaplje mašte?
Da li izbledela sam već u tebi?

24. jul 2017.

19. HERCEGOVINA

Iz kamena Hercegovine izrasli
Jablani – kršni gorštaci
Srpom i livorom opasani
Na usnama su tužbalice smrzli
I krotili divljinu vode i zemlje
Planinske ljuti i trnje kupinjara
Vučji im urlici uspavanka
A u čoporima divlje svinje
Plodove iz ukroćene zemlje
Od kamena otrgnute rile i otimale.

U Hercegovini bujno raste
Vidarica retka, trava iva
Kao da zna da Hercegovcima treba
Da izvida i živne žuljevne tragove
A vresak i kadulja grle brda
Muškarcima i ženama snagu čuvaju
Plećima im jakim i rukama radinim
A dušom kȏ mleko mirisnom –
Ponosni su kao raslo cveće iz kamena
Od najžarkije topline stvoreno.

Pitomina je Hercegovina moja
Iako puna poskoka i ćudi šarganskih.
Od kamena i sunca su joj ljudi
Klesani vetrovima i ratovima
Tvrdog lica, a sjajnog milog oka
Ceo svet su naselili
A sebe nisu raselili.
Gde god su gnezdo svili
Duhom se korenima
Svojim vraćaju.

20. U TVOM PARKU

Aleksi Šantiću

Božanskog pera, misli i stasa
Iz Neretve ledne Orfej stasao.
Bronzanom oku, usni bez glasa
Golub na dlanu čuj isklesao.

Aleksa dragi, stojiš ponosan!
Pjesniče, pojem proslavi Mostar.
S Ćorovićem, Šolom i Dučićem
Zoru si osnovao, kulture nektar.

U Guslama sijela bjehu čuvena
A Bjelušine na stih još mirišu
U behar ga utka dušom od nevena
Da o ljubavi proljeća pišu.

Tvoje su verse poziv svoj braći:
Ostajte ovdje! Sunce tuđeg neba…
Vječna Emina, kô ikona će taći
A Ti Anku voliš, ljubav Ti treba.

Pretprazničko veče, opjeva dane
Kuće puste, strnjike pečatiš srcem.
Predbožična pjesma vida Ti rane.
Pjesniče zlatnim pisao si percem!

Južnjačkog derta i milja nebnog
Stih je Tvoj ljubav, pjeva i svira
Duši je let i postanje vječnog.
Osjećanjem Tvoj poj tetovira!

Umro naš Pjesnik! Mostarci suzni
Zbijeni u koloni, ruku sklopljenih
Ispratili su Te na počinak vječni.
S Olimpa odjekuje Tvoj nježni stih!

2004.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 4 votes)
s.k.o. - 2018., 5.0 out of 5 based on 2 ratings

Pages: 1 2 3