КРЕНИ ПРВО ОД СЕБЕ
Знам да је тежак
овај наш земаљски живот, браћо моја,
све чешће облаци тмурни
заклањају топлог сунца зрак,
похлепна и острашћена срца
не марише за судбе наше,
због себичности и невере
прекрива нас све више мркли мрак.
Знам, бојите се браћо
велике патње и неизбежне смрти,
јер ратови и болести
посташе наша свакодневница ружна
и питате се куда
све ово људско слепило и лудило води
и да ли постоји начин
да се промени људска судбина тужна.
Не видите више спаса
у људској науци и знању
која ваша узданица беше
сво време безбрижног живота,
неразумно загадисмо земљу,
мирисну и чисту постељу бајну
и све вас је више стид
и све вас је више срамота.
Питате се сада,
што толико бејасте слепи браћо моја
и што то слепило са очију ваших
тако дуго нико није могао да скине,
због гордости и похлепе
скамени се срце и ослепеше очи ваше,
па светлост и љубав не могаше да уђу
у вашу душу пуну тмине.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply