Кристална суза – Недељка Шарчевић

КРИСТАЛНА СУЗА

 

Зора је.

и Сунце тек што

блиставо засја,

пољем се чује

већ жамор класја.

Ту пјесму –

што живот значи

ОН занесен слуша,

од радости

и милине

препуна му је душа.

 

Подне је.

Корача пољем

сав опијен

и ништа не слути,

случајно поглед

небом сврне

кад видје

облак жути.

                                  Настаде тајац,                                  

– утихну све

и природа ћути,

са зебњом у срцу

и страхом у оку

прати облак мутни.

 

Врелина зрака

притисла поља,

класје се повија

дрхти и њише,

 

диже се вјетар

црн и страшан

и пљусак –

јаке кише.

У трену том

– удари гром,

муња, муњу стиже,

од зрелих поља

остаде лом

у недоглед

да се ниже.

 А, Сунце затим

поново засја

као да –

не бјеше ништа,

док ОН –

скамењен,

сред поља оста

као камена биста.

– На лицу тужном

кристална суза

од сјаја Сунца заблиста …

 

 

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>