Megérte-Вредело је – Елвира Петреканић

M E G É R T E

*

Összejöttek  a  csillagszeműek,

Szemükben  egymást  meglátták……..

Gondolataik  fölé  hajoltak,

S  ki simitották

Lelkük  ráncát.

Többek  között,

Elhangzott  egy  egyszerű,

közhelyes  szó:

szeretlek.

Kimondva,

a  szó  egyre  csak  nőtt-nőtt,

S  színültig  töltötte  szívüket.

Még  nem  tudni

Az  érzés  meddig  tart:

Egy  életen  át,

talán  csak  egy  évig,

Vagy  csak  órahosszat,

Esetleg  egy  percig……..

S  ez  tulajdonképpen

Mindegy  is,  telyesen.

A  fontos,  hogy  megéri,

Megéri,  megérte…..

ВРЕДЕЛО ЈЕ

*

Они,  са  очима  звезда

Срели  су  се,  и  видели

У  очима  једно-друго

Препознали.

Нагли  над  своје  мисли

И  исправили  боре  на  души.

Чула  се  и  једна  једноставна  реченица:

Волим  те.

Реченица  је  расла-расла

И  љубављу  срца  препунила.

Још  се  не  зна

Докле  ће  трајати

Безбрижна  срећа:

Цео  живот,  годину  дана,

Можда  сат  времена,

минуту  само……

А   заправо  то  и   није  важно!

Оно  што  је  важно:

Да  је  вредело  и  вреди

Свака  блажена  минута.

А  то  је  суштина

Која  и  те  како  вреди…...