Мени суђена – Сретен Станчевић

МЕНИ СУЂЕНА

Стајала је покрај пута
када спазих очи њене
испод мокрога капута
како гледају у мене.

Очи које крију тајну
која дуго беше скрита
један бисер, звезду сјајну
која ме за љубав пита.

Која погледом ме зове
да јој топлу руку пружим
да је загрлим и вечно
у том загрљају држим.

У том безвременом трену
кад су очи нам се среле
ја загрлих њену душу
и узех њене руке беле.

Мени суђена, мени суђена
мени суђена, мени суђена
мени суђена, мени суђена
мени суђена, мени суђена.

(Сретен Станчевић)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>