МИРА
Кад поред мене прође Мира
мени срце ко да свира
само лупа и скакуће
чини ми се ко да пуће.
Дланови се зноје
а лице ми црвене боје
поздравит је јако желим
ал не иде само поцрвеним.
Језик као да је стао
а мало пре сам се драо
и причао као навијен
а сад ћутим као заливен.
Ваљда ће ме сутра проћи
јер не спавам већ три ноћи
и не могу да преболим
што не смем рећи да је волим.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply