1. МЛАДОСТИ
У причи поспаних ветрова,
На љуљашци од грана
Међу крошњама дрвећа,
Свиленкаста младост спава.
Пробуди је нежно,
Шапатом мирисних поља.
Додируј паперјастим рукама
Јер више никада, као сада,
Безбрижна и тако слатка
Бити неће.
Живот ће је провести
Кроз многа искушења,
Одакле ће изаћи мудра
И неће се више
Звати МЛАДОСТ.
Leave a Reply