МОЛБА СУНЦУ
Влажне усне траже
ВАТРУ снаге.
Ћутњом говорим
најлепше речи –
срцу драге.
Грани СУНЦЕ!
Узми сузу врела ока.
Ноћ – црна дрŷга,
ДУГА
и дубока.
СУНЦЕ
дај зору!
Ја сам – ЖЕНА –
глас врлине у простору.
Вукосава Вука Мутабџија
Leave a Reply