НА ТАЛАСУ ПЕСМЕ
На таласу песме
Времену док пени
Нико забродио није
Ко она у мени
Нико ми се никад
Чак ни својом сеном
Примакао души није
Као она њеном
Под белином њене
Седине од дана
И под кровом срца њеног
Отворена плаче рана
Протиче животом
Као тиха машта
Нанете јој боли
Чудом неким прашта
Молитве бих њене
И ја да сам део
Две малене шкољке
И камичак бео
Променадом душе моје
Сузе често брише
Болну своју причу
Болом својим пише
Чуј ме драга жено
Силнија од мене
Не иди у сусрет
Сећању кад крене
На своме си своја
Бескрај од лепоте
Душом својом топлом
На трону доброте
*
Leave a Reply