Неокајани греси – Сретен Станчевић

НЕОКАЈАНИ ГРЕСИ

Неокајани греси

ко сенке нас прате

ко тумори смртни

трују нас, блате

ко чиреви гнојни

по души се нижу

ко паклени црви

по савести гмижу.

Ко ледници хладни

срца нам леде

ко облаци црни

у уму нам лебде

заклањајућ сунце

љубави и наде

милости, спасења

истине и правде.

Покај се, сестро

опрости, брате

да љубав и светлост

вама се врате

прихватите помоћ

Господа Христа

да душа оживи

и опет заблиста.

(Сретен Станчевић)

Препоруке

• Кога бираш? – Сретен Станчевић
• Ако Бог не спречи – Сретен Станчевић
• Свете сузе – Сретен Станчевић
• Сети се – Сретен Станчевић
• Пут којим се ређе иде – Сретен Станчевић