Неопростиви опрост – Миленко Јосић

                    Неопростиви опрост

Волео бих чути од оних што опрост великодушно дају,

зверској нарави што у неразуму ходи,

зашто у сусрет крвавој чељусти кроче и праштају,

да и то гази неман што у крви се роди.

 

Може ли се опростити па без бола остати,

и цветове покрити раном дубоком као да снивају,

може ли се звериње заситити и жртвом својом постати,

кад опрост не тражи но зуби већи бивају.

 

Можда окаменити се па срце више никад не имати,

или бити низак, нижи но што ико може,

јер како најмилије што имао си издати,

па пред собом моћи постојати, о Боже.

 

Ја лик твој што часном животу тежи,

питам се ко сме да прашта и чему ли се нада,

пружајући руку аждахи што крволочно режи,

а иста под коњем свеца у снази правде пада.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: