Neoprostivi oprost – Milenko Josić

                    Neoprostivi oprost

Voleo bih čuti od onih što oprost velikodušno daju,

zverskoj naravi što u nerazumu hodi,

zašto u susret krvavoj čeljusti kroče i praštaju,

da i to gazi neman što u krvi se rodi.

 

Može li se oprostiti pa bez bola ostati,

i cvetove pokriti ranom dubokom kao da snivaju,

može li se zverinje zasititi i žrtvom svojom postati,

kad oprost ne traži no zubi veći bivaju.

 

Možda okameniti se pa srce više nikad ne imati,

ili biti nizak, niži no što iko može,

jer kako najmilije što imao si izdati,

pa pred sobom moći postojati, o Bože.

 

Ja lik tvoj što časnom životu teži,

pitam se ko sme da prašta i čemu li se nada,

pružajući ruku aždahi što krvoločno reži,

a ista pod konjem sveca u snazi pravde pada.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

46total visits,8visits today

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: