НИЈЕ МИ НИШТА
*
Ако некад задрхтим ко брезов лист,
немој га чекати на свој длан
није он једини што трепери на ветру
просто је наишао ветровит дан.
И ако ми тада побегне уздах,
немој га чекати себи за дах,
просто је тако наишло време,
и можда само умора знак.
Ако и колено поново клецне
немој да мислиш, слабо је тад,
нераван пут се десио само,
ил’ на ципеле тек пао је прах.
Можда ми и око заблиста некад,
па се у њему појави роса,
није то ништа – дланове имам,
скупиће они оно што још оста.
А осмех кад хоће да обасја лице,
поздрави га радо са својим смехом,
може да траје секунд или дуже,
и поверуј – тако ја поздрављам птице.
И није ми ништа, што небу није,
ни дрхтај брезе што је ветар вије,
све ће то проћи, ништа ми није,
ништа ми није .
*
*
*
*
*
Leave a Reply