istorijat

        

       Klub pesnika ORFEJ Subotica, osnovalo je sedamnaestoro entuzijasta 22. novembra 1995. godine. 

Od osnivanja do danas, Klub je imao preko 100 članova, koji su tokom vremena otišli nekim svojim putem, a na njihovo mesto dolazili su novi pesnici. Klub danas broji 30 redovnih članova. 

Osim iz Subotice, imamo članova iz Novog Sada, Beograda i Sombora.

             

                                         SEĆANJE NA NE TAKO DAVNU PROŠLOST…

            BIO JEDNOM JEDAN DEČJI PESNIČKI MARATON

 

 Klub pesnika „Orfej“ Subotica je bio suorganizator 2 „Dečja pesnička maratona“ i organizator 9 /1999. nije održan/ Maratona koji su prerasli u međunarodne susrete dece pesnika od 7 do navršenih 17 godina. Prvi „Dečji pesnički maraton“ održan je 15. juna 1996. Godine, kada se na raspisani  konkurs prijavilo 15 učesnika sa 46 radova, a na poslednji, 12. Maraton prijavilo se 157 učesnika sa 436 radova, pa bi se iz ovih podataka moglo zaključiti da je Dečji maraton brojčano rastao kako su prolazile godine. Ipak, najveći broj radova prispeo je na treći susret 1998. god. – čak 983 od 192 autora. Idejni tvorac Dečjeg maratona i znaka maratona bio je pesnik i književnik Simo Golubović, jedan od osnivača „Kluba pesnika Orfej“.

 Prijavljivala su se deca iz svih krajeva bivše Jugoslavije, potom iz preimenovane i prekrojene naše države koja je postajala sve manja, ali su se deca-pesnici i dalje javljali iz tada već regiona, zatim Nemačke i Mađarske.

 Poetske radove malih i mladih pesnika ocenjivao je stručni žiri u kome su se nalazili među ostalima – prof. Radomir Babin, književnik David Kecman Dako, pesnik Duško Trifunović, pesnici i knjževnici Mihailo Vujanić, Momčilo-Mošo Odalović, Nedeljko Terzić, Ema Horvat prof. i drugi.

Radovi su bili podeljeni prema uzrastu autora u tri starosne kategorije i to – 1. kat. od 7 – 10 navršenih godina, 2. kat. od 11 – 14 navršenih godina, 3. kat. od 15 – 17 navršenih godina. Žiri je uvek imao veoma težak i delikatan zadatak da odabare tri najbolja rada u svim kategorijama i proglasi sveukupnog pobednika Maratona.

 Završna priredba – ili pravi pesnički maraton održavao se početkom juna meseca u amfiteatru Otvorenog /ranije Radničkog/ univerziteta, gde su deca-pesnici imali neograničeno vreme da govore svoje stihove, a predahe izmađu stihova popunjavali su programi klasičnog i modernog baleta, folklora, instrumentalista i predstave kratke forme. Najuzbudljivije je ipak  bilo proglašenje pobednika, podela poklona i priznanja uz burno odobravanje  publike – učesnika i nastavnika subotičkih škola, nastavnika i roditelja koji su doputovali sa učesnicima i drugih mnogobrojnih posetilaca.

Dakle, „Međunarodni Dečji pesnički maraton“ je bio jedinstvena manifestacija u organizaciji „Kluba pesnika Orfej“ koji je ulagao velike napore da pribavi sredstva od donatora kako bi se učesnici i gosti skromno ugostili, shvatajući koliki značaj ima ovaj „rasadnik pesnika“ – kako smo ga nazivali, jer je svakako tačno da su mnogi mladi pesnici postali poznati i afirmisani baš zahvaljujući Dečjem pesničkom maratonu koji se održavao u Subotici.

zbirka zbornika sa dečijeg maratona

Kada smo uspeli od donatora dobiti dovoljno sredstva, štampali smo zbornike izabranih radova učesnika maratona, za naslove smo uzimali /pozajmljivali/ stihove iz njihovih pesama, pa smo tako uspeli štampati zbornike pod naslovom – ZVEZDE U PESMU NEUMORNO TKAM, sa 3. i 4. Maratona, zatim  SVE BOJE DUGE U NAMA SE SLIJU sa 5. i 6. Maratona, U MOJOJ DUŠI RAĐA SE DUGA, sa 7. Maratona, PESMA JE STANOVNIK SRCA, sa 8. Maratona, ZAGLEDAJ SE U SRCE DUBOKO, sa 9. i 10. Maratona, i konačno – U MOM POGLEDU JE CEO SVET, sa 11. i 12., ujedno i poslednjeg Dečjeg pesničkog maratona. Većina zbornika bili su dvobrojevi, baš zbog materijalnih /ne/mogućnosti.

Ako nismo dobavili dovoljno novčanih sredstava od donatora /a bivalo ih je sve  manje/ štampali smo bilten „Lira“ pa je tako za 9. maraton urađena „Lira“ pod naslovom ZRELI BISERI ZAMEDILI U GROZDU, a za 11. maraton bilten pod nazivom OSMEHOM ŠIROM OTVORI VRATA.

 Sada se već sa nostalgijom sećamo ove lepe manifestacije koja je prosto zamrla 2008. godine,  zbog nedostatka materijalnih sredstava, pa ipak, 2009. čak i 2010. godine pristizale su velike smeđe koverte sa pesmama na neraspisani konkurs za “Međunarodni Dečji pesnički maraton“. Nažalost, odgovarali smo, da za sada neće biti Maratona, ali čim skupimo sredstva – nastavićemo, iako smo slutili da sve siromašnije društvo neće imati sluha za poeziju mladih, neće ih mnogo interesovati taj bogomdani talenat mladih poeta da svoju tugu, radost, impresije pretoče u stihove.

 Svim tim pesnicima – učesnicima „Međunarodnog Dečjeg pesničkog maratona“ koji su sada već sigurno priznati pesnici u svojim sredinama, a možda i šire, uputila bih još jednom, ovim putem, uvodnu reč glavnog urednika iz poslednjeg Zbornika izabranih radova – U MOM POGLEDU JE CEO SVET

                                   PRONAĐOH PESNIKA U SEBI 

                                    /Uvodna reč glavnog urednika/

                                                 Dragi moji!

 Dozvolila sam sebi, a verujem, nećete mi zameriti, da ponovim misao Natalije Kocić iz Niša pretočenu u stih iz pesme ORFEJ sa 11. pesničkog Maratona, koja bi mogla postati naš moto;

 Pronađoh pesnika u sebinapisah pesmu i poslah je na konkurs Međunarodnog dečjeg pesničkog maratona u  Subotici.

Vi ste to upravo učinili, a činilo je to već nekoliko generacija mladih pesnika ispred vas, a nadam se, dešavaće se to još dugo.

 Ponovo moram da se osvrnem na prošlu godinu, a to pravo daje mi činjenica da je ovaj Zbornik na neki nači dvobroj, dakle sadrži i nagrađene radove sa jedanaestog Maratona. Citirala bih neke delove iz našeg biltena Lira gde vam poručujem

 „Otvorite put vašoj mašti, pogledajte oko sebe, osluškujte prirodu, oslušnite  ljude oko vas, zamislite, šta bi bilo – kad bi bilo …

Pišite, beležite, opravdajte onog pesnika kojeg ste pronašli u sebi …“

 Drago mi je što mogu konstatovati da ste me poslušali. Možda me niste ni čuli, možda niste pročitali tekst – ali, progovorio je pesnik u vama i poslali ste mnogo radova /moglo je, naravno i više/. Počeli ste više da maštate, da svoje želje smeštate u snove u kojima „dosežete visoko do zvezda“, „daleko iza sedam mora“.

„Dali ste sebi krila“, „pozajmili boje od duge“, pa njima obojili snove, pokušali ste čak „da srcem svojim obojite dugu …“

Pokušali ste da „uhvatite zrno radosti“, da „dotaknete komadić neba“, da bi oduševljeno uskliknuli –

„Sve su mi staze posute cvećem“ – „U mom pogledu je ceo svet“!

 Istina, proplakao je poneki stih teškim suzama, preteškim za vaše godine, vaša nejaka pleća, ali ste ipak našli snage da sve to pretočite u pesmu i time dokazali kolika je moć pesnika u vama.

Volela bih da u buduće razloga za takve vaše emocije ima što manje.

 Zbog svega ovoga što sam nanpisala, volim onaj period kada pristižu vaši radovi. Radujem se svakoj koverti, oduševljavaju me velike omotnice pune stihova, poznata i prvi put viđena imena, adrese iz brojnih gradova Srbije, a uzbuđeno iščitavam pečate na kojima piše Višegrad, Mostar, Vukovar, Bijeljina, Podgorica … Nađu se tu i mlade poete iz Budimpešte, Hamburga … a svi ti stihovi na kraju ispletu venac različitosti i obgrle ono crveno srce na koricama svakog Zbornika – zaštitni znak „Dečjeg pesničkog maratona“.

 

I na kraju, izražavajući još jednom svoje zadovoljstvo vašim radovima, a u želji da napredujete sve više i više – poručujem vam:

SAČUVAJTE PESNIKA U SEBI!

Srdačno vaša :                                                                         

                                                                            Natalija Janić
                                                                            (predsednik kluba)

                                                                              

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 5.0/5 (2 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)
istorijat, 5.0 out of 5 based on 2 ratings