4. ОБЛАЦИ
Облаци таму праве
Притишћу мисао свјетлости
Гуше жељу ведрине
Убијају
Облаци туге клијају
У свој љепоти пакла
Праве обрисе демона
Убијају
Облаци проклетсва
Твоје не љубави
Владају простором
Убијају
Не
Не могу више
Тровати моју душу
Јаче је сјећање
на љепоте прошлости
јача је љубав
и опраштање моје
Тражим
Спокој у твоме крилу
У овом невремену
Олујних битисања
И странпутица неочекиваних
Тражим
Оно топло мајчино гнездо
Које непобједивост невоља
Има
И вјечност заштите удараца
Тражим
Твоје прелепе згрљаје хтјења
Угодност твоје племенитости
Смиреност твога била
За моје ритмове душе
Тражим
Небеске свјетлости љубави
Постојања твога бића
Разлоге живљења
И твоје дарове среће
Тражим
Дио себе у теби
Да се цјеловитости предам
И постанем ратник
Непобједивих стаза коначности
Т р а ж и м
Leave a Reply