ОЧЕВА ЉУБАВ
Имао сам снове
који ми реални тада беху
И веровах снажно
да су за мене они добри
Ал животна судба
ми показа други наум
И пут којих пођох
ми многе тајне откри.
Мишљах да нема
оног што ја не могу
Само да прилику добру
ил шансу да нађем
И куд год да кренем
ил ставим моју ногу
Ја све могу да решим
и да се одмах снађем.
Подозриво гледах на оне
који не мишљаху тако
Верујућ да су слаби
ил недовољно смели
Ал не смета ништа
само нек ми не стају на пут
Ко им је крив за то
када успети нису хтели.
Вид мој је тада
јако замагљен био
А срце је све више
почињало да се леди
гордост и сујета
завладаше у свету томе
И утишаше глас савести
да само путеве добре следи.
О младости моја
и незрела душо
Што слушала тада ниси
очеве савете и поруке
Зашто ниси хтела
да прихватиш те мудре речи
Које су ми сада
болне животне поуке.
Знам не могу више
у назад живот да вратим
И због грехова мојих
сад морам да страдам
А сину моме
ко и мој отац стално зборим
и тугује срце моје
и све се мање надам.
Зар све те мудре речи
ни мој син сад неће да чује
Зар не осећа љубав
коју оне носе у себи
Како до срца и душе
оне његовог да допру
Кад од мене он сада
прихватити ништа не би.
Патио сам много
и пито сам се дуго
Ал одговор прави
тек сада казати могу
јер ме живот и судба
научила што други не могу
да сви одговори и путеви
воде само ка Богу.
Изабрах пут тежи
да до те спознаје дођем
И тек сад разумем
и поштујем мог оца сада
А још више Оца небеског
чији вапај и руку спаса
Не чух и не видех
због непокорног срца ни ја тада.
И чудих се тада
неразумном сину моме
Што не хтеде послушат савет
и да ће да страда
Ал слободу избора
му нико одузет не може
Која је с рођењем од Бога
с љубављу нам дата.
Зато послушајте децо
шта вам ваш Отац збори
Не одбацујте позив
за промену вашег срца
Да путеви ваши
не би били страдални и тешки
Јер Очево срце
заувек само за вас куца.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply