ОД БОГА ДАНА
Тражио сам срећу
преко океана
лутао и пловио
до краја света
не видећ да љубав
од Бога ми дана
у крају моме
мирише и цвета.
Године су брзо
однеле младост
ал сећања давна
још увек не бледе
не заборавља душа
љубав и радост
те очи црне
и усне што меде.
Све чешће суза
запара лице
ветар донесе
мирис са југа
јутром ме буде
рањене птице
не може срце
да напусти туга.
Ноћима тражим
по звезданом небу
бисере сјајне
те очи снене
да ли ће икад
да преболи душа
тај тужан поглед
и сузе њене.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply