Ogledalo sudbine – Natalija Janić

 

OGLEDALO SUDBINE

 

Kada zanemim od ljudske zlobe i laži

utehu potražim u sebi

i spajam misli u stihove o tebi

pa kao štitom, branim se rečima,

od mraka i zla ovog vremena.

 

U duši mojoj nemoć,

u srcu molitva Bogu za pomoć

i milost za ljude bez volje i vere

u sebe i vreme,

koje bez žaljenja gazi dane i noći,

uzima nam moći i sjaj iz oka,

al čežnja duboka, ostaje u srcu

i onda, kada prva i poslednja bora na licu

izmeni lik i osmeh.

 

U ogledalu sudbine

prolaze godine

i kezi se na nas nepoznato lice,

nekad naše, sad u okovu prošlosti.

 

Samo još ruka tragaće za tvojom

u senci pretećeg mraka pre svetlosti.

Samo će sećanje boleti od radosti

što smo se imali.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +1 (from 1 vote)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: