Огледало судбине – Наталија Јанић

 

ОГЛЕДАЛО СУДБИНЕ

 

Када занемим од људске злобе и лажи

утеху потражим у себи

и спајам мисли у стихове о теби

па као штитом, браним се речима,

од мрака и зла овог времена.

 

У души мојој немоћ,

у срцу молитва Богу за помоћ

и милост за људе без воље и вере

у себе и време,

које без жаљења гази дане и ноћи,

узима нам моћи и сјај из ока,

ал чежња дубока, остаје у срцу

и онда, када прва и последња бора на лицу

измени лик и осмех.

 

У огледалу судбине

пролазе године

и кези се на нас непознато лице,

некад наше, сад у окову прошлости.

 

Само још рука трагаће за твојом

у сенци претећег мрака пре светлости.

Само ће сећање болети од радости

што смо се имали.

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>