ОЛОВКОМ…
Поново се будим…
Око пола три…
Сан ми са очију далеко одлута…
Оловка и папир…
Ноћни су пар…
Са њима те мамим…
У загрљаљ…
На белом листу…трагови остају…
Казаљке ходе…
Очи сањају…
Узалуд срце уздрхтало бије…
Нас само у сновима има…
И на парчету беле хартије…
Leave a Reply