Подземље – Дражена Ткалац

 

ПОДЗЕМЉЕ

 Над скривеним рушевинама подземног свијета

круже моји будни сати

ноћ силази са обале у тишину

у понору таме – засјењено умире сунце.

Преврће се небо у бунилу наопачке

свијест истину конзумира к’о хрђу

звук који живи кад се звук утиша

језиком љепшим од ријечи –

глазба која пријети птици!

Обала краде од понора путовање

у њему се скривају моја весла трула

мирис који шета између два свијета

траје и ако сплавари у прашини ка нигдје.

Овдје, на десној страни тјемена на лијево

елегантно понор почива ка’ маховина

дешава се вјетар у дубине што ме утапа

али земља ће увјек имати остатак мене.

Немогуће је обавити претицање мрака

збуњује визија свијетла у рушевини подземља

сијећам се свих тривајалних разлога

погођена смрћу у бесмртности умирања.

*

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>