Pusti neka bude – Miomira Marković

 

PUSTI NEKA BUDE

 

O Gospode,

zašto ne smem, da ga volim …

Toliko je čežnje skupljeno u meni.

Dozvoli da kažem, dozvoli da molim …

Da oteknem suzom, što grca u meni …

 

Dok mu pružam ruku, boli me tišina.

Toliko je ljubavi zgrčeno na dlanu …

Toliko je života sputala taština,

a šta smo sve nesvesno, skrajnuli u stranu.

 

Sad kad svesno živim, trenutak što traje,

gledam suzno oko, što deo je mene.

Duša prepoznaje blizanačku dušu.

I u trenu tu su stare uspomene.

 

Ti ne shvataš ljubavi, zašto sam ti bliska.

Zašto zatreperiš  kad mi čuješ ime…

Pusti neka bude, oduvek je tako

Nastavi da traješ ko delić suštine.

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: