.
.
Рукопис твог тела
~
Мојим погледом пуним презира
стрељаћу нељуде на чистини
Уместо воде крвавог гејзира
препустићу их лакој прашини
Знај, моје оруђе је пустиња
камена плоча је одвећ тајна
кожа ми изгори као буктиња
тело илуминација нестварна
Црвенило прође ми грудима
печатњак ми се капне на шаке
краљујем ранама као људима
јер кад обећаш радости сваке
у песми што је сваки дан пишеш
по телу, срџбу и кугу бришеш
~ ~ ~
Leave a Reply