Sinovima – Natalija Janić

SINOVIMA

 

Svitaće idalje nova jutra,

tiha i još snena.

Ptice će dozivati sunce,

a ja ću  vršcima prstiju

zakucati na vrata vaše sobe.

 

Znam, odgovoriće mi tišina.

Nasmešiću se svom gestu nežnosti

godinama naviknutog buđenja

uz vaše glasno gunđanje.

 

Neće biti gužve kod ogledala,

na stolu zaboravljenog opuška u pepeljari

od cigarete, ispušene pre spavanja.

Sve će biti tako tužno uredno.

 

Jedan po jedan, obojica odoste.

Sa sobom ste poneli svoje navike,

svoje osmehe, svoje ogromne cipele

i miris skupog parfema “ for men”.

 

Ostavljam zategnut stolnjak

na kuhinjskomstolu,

i vazu sa osušenim cvećem

što podseća na leto.

Ujutro zatičem sve na istom mestu.

Trebala bih biti zadovoljna, a nisam.

 

Toliko prostora i praznine,

a ništa nije pomereno sa svog mesta.

Samo ste obojica otišli da u novom domu

ogrejete zidove svojim prisustvom.

 

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 5.0/5 (1 vote cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: +2 (from 2 votes)
Sinovima - Natalija Janić, 5.0 out of 5 based on 1 rating

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: