СЛОМЉЕНА КРИЛА
Причају људи
да опет си с другим
да не можеш ни с ким
дуго да трајеш
да тонеш у бурним
ноћима дугим
да тело и душу
пороцима дајеш.
Говоре људи
да ниси више иста
да из очију снених
ти извире туга
да лице ти бело
више не блиста
да из осмеха је давно
нестала дуга.
Причају људи
ал не виде душу
не знају они
каква си била
не виде страшну
љубави сушу
не виде анђела
сломљених крила.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply