СМИСАО ЖИВОТА
О’ како је сурово
ово ново доба,
око нас сироти
и болесни леже,
зар нема никог
да им ране замота,
зар нико не види
како их мука стеже.
Где да нађем мир
када њега више нема,
по целој планети
ратови сваки дан,
зар на целом свету
среће више нема,
да ли је све ово
само један ружан сан.
Онда си дошао Ти
к’о светлост у тами,
к’о мелем на душу
да нам донесеш спас,
љубав и срећа
у срцима засја,
јер знамо да си дошао
само због нас.
О, Исусе колко њих још чека на Те,
јер откад знам за тебе у души влада мир,
истина у нашим срцима пише,
служећи Теби, вреди бити жив!
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply