СПОЗНАЈА
Кад затвориш врата досадашњег пута
и смогнеш снагу да упознаш тишину,
прегршти лепоте, радости и среће,
испуниће на час сву твоју нутрину.
Спознаћеш светлост, што те обавија,
топлином њеном пулсира ти биће.
Срце трепери ко најлепши смарагд,
то је почетак заборављене приче…
Душа, та искра божанске чистоте,
скривена дубоко у виру свих мука,
буди се полако, ко малена птица,
уз светлосну тишину, препознатог звука.
Одједном све блиста, у теби, крај тебе,
та предивна тишина, којом све пулсира.
Нема више брига, мука и самоће,
део си светлости читавог Свемира..
*
Leave a Reply