СТВОРЕЊА
Тко је створење*?
Онај тко га је створио
Или
Онај кога видимо?
ПОМИРЕЊЕ ПОЧИЊЕ КАДА СЕ СТВОРЕЊЕ И СТВОРИТЕЉ НАЂУ ОЧИ У ОЧИ.
ОДАТЛЕ ПОЧИЊЕ ЕЛЕГИЧНА ПРИЧА ЖИВОТА О ТОМЕ ДА СЕ СА ПРОБЛЕМОМ ТРЕБА СУОЧИТИ.
Након извјесног времена доћи ће до спознаје
Потребе
Да се треба….
Али доћи ће касно
Кад се судбина не може поправити
Јер ће се разумјети несхваћено
Да је један из неког разлога
Био фасциниран
Наслућеним могућим бићем који је он сам
И ако бијаху модеран
Спутан оклопом данашњице
Пословним одјелом….
Као смијешан изум
Симбол моћи и контроле
Бизарно прилагођен
А опет тако крхко створење
Које стално покушава
Да живи према очекивању
Упињајући се да достигне
Срећу.
Други од њих слуша свијет звукова
Гласова….
Гледа слику свијетова који га окружују
Поима људска понашања
Понире у скривене области осјећања
Помало на нелогичан начин
Постаје
И комичан
И меланхоличан
Јер га не разумију људи цијелога свијета
Које он некако
Истински схваћа.
Остаје у свијету који га окружује
И помало инспирише
У звуку буке
Повлачећи се паралелно у свој свијет
И простор у себи
Тражећи бијекство
Од свакодневнице…
Али гле!
Среће тамо* анонимно биће
Које је потонуло
У његов свијет
Који постаје опасан оног трена
Када почиње да губи
Додир са стварношћу
Реалношћу …
Стваралац и створитељ
Трагају за одговором
Што ће бити ако зрно не умре?
Што ако умре?
Како изгледа свијет
У ком је зрно никло пшеницом?
Како остаје ако зрно не никне?
Један схваћа кад је смрт
Ту нема њих
А други зна …
Кад су они ту
Нема смрти.
И нико не може да их заустави
На путу.
Ипак…
Излазак из тога лавиринта
Догодиће се
Тек након спознаје…
И то
Изласком
На сњежно поље.
Leave a Reply