Сумња – Наталија Јанић

СУМЊА

 

Осећам те као ехо далеке грмљавине.

Боја твог гласа опомиње.

На моје очи претвараш се у лед

којег накратко сунце огреје,

а затим се следи још више.

Дотичем ти глас прстима,

а бол заболи до вриска

као да сам такла трње.

 

Ширим зенице од чуђења

уместо руку, да тебе загрле.

Празнину оковану ледом

покушавам потчинити

сигурним кораком.

 

Постајем снажнија,

руке скривам у џепове свог капута,

теби у инат,

грејаће их моје тело.

 

Од тебе ни трага више нема,

само ледена празнина

и дрвеће бело.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: