Sumnja – Natalija Janić

SUMNJA

 

Osećam te kao eho daleke grmljavine.

Boja tvog glasa opominje.

Na moje oči pretvaraš se u led

kojeg nakratko sunce ogreje,

a zatim se sledi još više.

Dotičem ti glas prstima,

a bol zaboli do vriska

kao da sam takla trnje.

 

Širim zenice od čuđenja

umesto ruku, da tebe zagrle.

Prazninu okovanu ledom

pokušavam potčiniti

sigurnim korakom.

 

Postajem snažnija,

ruke skrivam u džepove svog kaputa,

tebi u inat,

grejaće ih moje telo.

 

Od tebe ni traga više nema,

samo ledena praznina

i drveće belo.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: