Сутон – Миленко Јосић

сутон

 

Тражим те скривајући се иза себе,

док упорно свићу тешка јутра,

опет корачам трагом корака свога,

и већ осећам горчину сутра.

 

мучи ме та давно неизречена реч,

што лута по тамном беспућу мом,

као сироче отуђено од рода,

тражи судбину у постојању свом.

 

Ван домашаја очију Божијих,

врти нас проклети Ђавољи круг,

за све је касно осим за жељу саму,

и све што не бејах остаде вечити дуг.

 

Долази дуго жељена ми бол,

сећања на бистре изворе пеку,

суза драгости усамљена образ кваси,

а волео бих да потоцима теку.

 

Са последњим трачцима светлости,

тек бледа сенка на хоризонту сам сад,

сатове времена све теже навијам мислима,

и тонем у неизбежни Адамов пад.

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)
VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0 (from 0 votes)

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  

  

  

Anti-spam zaštita - izračunajte koliko je: