СВИТАЊЕ
Паперјасти снег
у свитање зоре
кровове умива.
Мисли
међусобно се боре,
а срце
тајну скрива.
Дан кад сване
белина бљешти,
као жар
пече ране.
Из даљине
гладна врана крешти.
Да л’ ћу летњи дан
поново срести.
Срце нешто скрива,
немирне мисли се боре.
Паперјасти снег
кровове умива,
док чекам
свитање зоре.
.
Leave a Reply