Moć jesenje večeri – Jasmin Ademović

 

MOĆ JESENJE VEČERI

Jutarnje je sivilo odbijalo na tužan način, kišni oblaci bili su mi pogrešan začin… Neprijatelja videh i u tmurnom nebu, trošna kuća, oronuli kamin… kosti zebu…

Osećaj nespokoja prostruji kroz telo… Lišće, zlatno i smeđe, utonulo u beskraj. Zalazak sunca proguta usamljeno selo. Barem da […]

Ep o sunovratu – Jasmin Ademović

 

EP O SUNOVRATU

Nastupilo neko doba vrlo tužno, što bilo je sveto, sada je ružno… Svuda oko nas razvrat, nemoral i blud…! Spremite se dobro… strašni nas čeka sud.

Ruše se domovi, udara brat na brata… Padaju mostovi istine, laži otvaramo vrata. Srcima zavladaše neke sile mračne… Gorke […]

Žao mi je – Milenko Josić

ŽAO MI JE

 

Žao mi je što sam onaj koji jesam,

što bistra čistotom kap na dlanu mi usahla,

što korak ponovljen ne može biti,

što pogled i reči neizrečene u nepovrat odlutaše.

Žao mi je što samo trnje u vrtu mome […]

U prašini vremena – Milenko Josić

U prašini vremena

U prašini vremena razobličena suština leži,

ono što je bilo, kao beznadežni odjek života,

sve razjedinjeno, u ništa sjedinjeno ničemu ne teži,

a što će biti, samo još jedna duga uzaludna golgota.

 

Poželeh neki drugi život, neki drugi […]

Suton – Milenko Josić

suton

 

Tražim te skrivajući se iza sebe,

dok uporno sviću teška jutra,

opet koračam tragom koraka svoga,

i već osećam gorčinu sutra.

 

muči me ta davno neizrečena reč,

što luta po tamnom bespuću mom,

kao siroče otuđeno […]

Ja hoću čovekom biti – Milenko Josić

 

JA HOĆU ČOVEKOM BITI

*

Ja hoću čovekom biti,

pa misliti,

pa misao u reč pretočiti,

a onda reći, i sobom delo učiniti.

 

Pa čvrsto pred sebe stati,

i braniti,

svetost stope na planinskoj stazi,

[…]

Utamničeni stihovi – Natalija Janić

 

UTAMNIČENI STIHOVI

*

Utamničila sam stihove,

lancima okovala pesmu

sazrelu, da se otkine sa duše.

Razdevičila porodičnu sliku,

okrećući naopako kaleidoskop

starih dobro čuvanih,

meni dragih slika.

Pojavljuju se nestvarni

iskrivljeni, groteskni […]

Uzaludni snovi – Milenko Josić

Uzaludni snovi

Kopao sam zemlju rodnu,

što mojim plućima je disala,

duboko za temelje čovekove,

a ona na večitu želju je mirisala.

 

Od praha reči predaka naših,

što opstajahu kroz vekove,

april 27th, 2018 | Tags: , , | Category: IMPRESIVNE, MISAONE PESME, MILENKO JOSIĆ | Leave a comment

Pustoš – Tea Vilfan

PUSTOŠ

Pustoš

dođe

ponekad

ljušti

kožu duše

boli

ratnik

svjetlosti

budi

obriši

polja bola

posadi

sjeme ljubavi

načini

polja suncokreta…

[…]

Reménysugár – Elvira Petrekanić

 

REMÉNYSUGÁR

Amίg a rosszindulatú sors Vigyorogva játszik velünk, Kétségbe esve Fogjuk a kezünk, S bukdácsolva De tovább megyünk.

Mialatt Demoklész Kardja alatt haladunk, Szorosan Egymásba kapaszkodunk. Vékonyka reménysugár, Még megadatott nekünk.

Feszít a csend, Égnek a szemek: Talán nem….. talán mégsem! Pattanásig dobol a halánték… Nem […]